Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 204 (115 - нова серија)

Година XXXI новембар/студени 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Лазар Манојловић
Нова галерија и изложба Срећка Галића

Два културна догађаја у Тузли

У Фрањевачком самостану Тузла отворена је прелијепа Галерија „Кристијан Крековић“ и самостална изложба академског кипара Срећка Галића. Поводом тога на отварању изложбе, 10. октобра 2006. године свечану бесједу одржао је Лазар Манојловић.

Ваша екселенцијо, генерални конзуле Републике Хрватске, господине Јурас,

поштовани љубитељи лијепе умјетности, драги домаћини,

у овом Храму, данас и овдје, удружило се много тога лијепог: Храм, сам по себи је свјетлост, освјетлио је ову изложбу умјетничке љепоте, а сама изложба подарила је додатну свјетлост овом Храму, а ту је и љепота лица присутних посјетилаца.

Пред лијепим лицима љубитеља умјетности нанизана је, као бисерна огрлица, духовна продукција, или боље рећи само њен дио, академског вајара и сликара, а професора Срећка Галића. Тако смо добили један сјајан педагошко, духовни и културни троугао. Из њега ћемо, и када се разиђемо, свако на свој начин, понијети свој дио љепоте изложених експоната. Тако ће изложба, и након затварања, трајати дуго у нама.

Срећко Галић

Срећко Галић

Ко нам је ову љепоту за очи и храну за душу овдје подарио?

Аутор изложбе, Срећко Галић, рођен је 1935. године у познатој и честитој породици Галић, а у Љубушком у Херцеговини. Ту је провео дјетињство и завршио нижу реалну гимназију. Након тога одлази у Сарајево гдје успјешно похађа и завршава петогодишњу Средњу примијењену школу, Одсјек за вајарство завршава, 1962. године, на Академији ликовних умјетности београдског Универзитета. У току студија, истакао се и сврстао међу најбоље студенте освојивши на конкурсу прву и другу награду за скулптуру, у дрвету и у камену. Ту успјешност наставио је и након завршених студија. Од 1959. године, па до данас, учествовао је, са најбољим радовима, на преко 40 колективних и три самосталне изложбе на простору екс Југославије. Од 1966. године је члан УЛУБиХ-а и Савеза ликовних умјетника Југославије, те члан Друштва ликовних умјетника у Тузли. Поред успјешног вајарског и сликарског рада живот је посветио и педагошком раду односно образовању и васпитању младих. У његовој класи прошло је, од 1963. до 1994. године хиљаде и хиљаде основаца, средњошколаца и студената. Као професор ликовне културе радио је у Гимназији и Учитељској школи, 1963. године у Љубушком. Из Херцеговине долази у Босну, а у Лукавац да предаје у Основној школи „Вјекослав Туњић“ и Гимназији, да би 1967. године прешао у комшилук, а у Тузлу и да у њој остане до данашњих дана. Радни вијек ће завршити као успјешан професор ликовне културе на Педагошкој академији и у Основној школи „Браћа Рибар“.

И у раду са младима, на педагошком пољу, и у личној преокупацији Срећко Галић је прије свега окупиран скулпторском дјелатношћу. У њој најбоље обједињава и изражава психичко-физичке елементе: боја, линија, површина, маса, композиција, такстатура, материјализација, удубљења и испупчења.

Знао је професор добро законитост тога заната, јер ко то најбоље распореди у својим дјелима њему се одају и најбоља признања, а професор Галић је успио да буде и остане до данас међу најбољима.

Кроз његове скулпторске радове провејава Дарвинова теорија, јер је њу изучио и добро примијенио, те пажљивим посматрањем добијате читав циклус из области еволуције укомпонован у скулптуре. Схвативши да живот настаје из јајета умјетник Галић то сјајно дочарава и облицима скулптура. Многе скулптуре носе карактеристику и облик јајета. У свом вишедеценијском раду професор Галић успјешно се бавио и цртежом и сликарством. Али, најдубље и најуспјешније трагове оставио је на пољу вајарства. Од 1966. до 1986. године урадио је 30 биста истакнутих личности друштвеног, јавног и културног живота у простору и на простору Тузле. Ту су, прије свих, Браћа Рибар, Лоло и Јурица, Мијо Керошевић Гуја, Вјекослав Туњић и други. У Љубушком је оставио сјајне бисте хероја Јуре Галића, Енеса Ормана и Марјана Приморца, а посебно су му драге бисте Јосипа Броза и Стјепана Радића. Али, драге су му свакако све, јер су то његова добра и успјешна дјела. Са њима живи, за њих живи и од њих живи. Зато 1985. године добија атеље за вајарство у коме живи и успјешно ради све до почетка 1992. године, све до почетка зла и појаве рушилачких хорди рата. У том времену, а на овом простору атеље му је насилно отет, опљачкан и уништен. Вриједне скулптуре, слике, цртежи и нумизматичка, скупоцјена, збирка су украдени. Све што је добро урадио скупо је платио. Отишао му је читав један дио умјетничког рада и стваралаштва. Али умјетник не би био умјетник да и када му је најтеже остаје моралан и усправан. Срећко Галић, професор, овај ту, поред нас и данас као такав корача улицама овог града, живи у њему и са нама дарујући нас и даље лијепим дјелима и успоменама. Након уништеног и отетог атељеа бави се, од 1992. године до данас, комерцијалном умјетношћу, односно израдом цртежа-портрета на надгробним споменицима. Урадио их је преко пет хиљада на задовољство и радост фамилија које у умјетника имају повјерења.

За успјешно стваралаштво у области педагошког и умјетничког рада добио је низ стручних и друштвених награда и признања. А награда за животно дјело је све оно што је у животу и за живот створио. То остаје као споменик пун части на коме коров неће нићи и рђа неће пасти. То је, између осталог, и ова данашња трећа самостална изложба, као дио Галићева успјешног стваралаштва.

Срећко Галић: Нужни смјештај, полиестер

Срећко Галић: Нужни смјештај, полиестер

Изложбени драгуљи свакако су мелем за душу и љепота за очи у овој општој помами духовне голотиње и пустиње која се шири брзином свјетлости.

Срећко Галић, умјетник, вајар, сликар и педагошки радник већ деценијама је наш суграђанин ту поред нас и са нама, а ето, многи нису знали какав је мајстор, вајар и сликар. А уз све то је друг, пријатељ, комшија и изнад свега човјек. Како би то рекао Максим Горки:

„Човјек, како то гордо звучи“.

Увјерен сам да сте, као и ја, сретни што сте данас и овдје са умјетником и дијелом његовог стваралаштва, са Срећком Галићем, пријатељем мојим и вашим.

Професор Срећко Галић је јединствен, ако не и једини у том свијету умјетности, а у универзитетском граду Тузли.

Тузлански Фрањевачки самостан, на челу са гвардијаном фра Здравком Анђићем и предсједником ХКД „Напредак“ проф. Мирославом Петровићем, нису могли направити љепши избор, за отварање Галерије „Кристијан Крековић“, него што су нам уприличили ову бисерну изложбу академског кипара Срећка Галића.

И када се изложба затвори носићемо дио њене љепоте у себи још дуго.

Арс лонга, вита бревис
(Умјетност је вјечна, живот је кратак)
Хипократ.

Велико хвала у моје и умјетниково име што сте ту на овој свечаности умјетности и у овом свечаном Храму. Велико хвала домаћину за све.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-01-01

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска