Вечерас имам задовољство да у склопу прославе тридесет година Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару представим и отворим изложбу једне нове генерације талентованих младих сликара и вајара.
Универзитет, Наставнички факултет и град Мостар су, ево, дочекали да имају своје школоване кадрове и ја, ево, у своје име и у име свих који су учествовали у процесу образовања ових младих људи, желим да им се захвалим и да кажем да без помоћи Јусе Никшића, Џевада Хозе, Саде Мусабеговића, Метке Крајгер-Хозо, Мустафе Скопљака, Нусрета Пашића, Мирсада Константиновића, Халила Тиквеше, Ибрахима Крзовића и других, би овај процес образовања и школовања текао пуно теже. Наравно да без људи који су директно учествовали у настави се не може, али се морају споменути и они други који нису директно у наставном процесу ликовне културе. Заслуге, прије свега, припадају цијењеној професорици др. Ђулси Бајрамовић, уваженом ректору проф. Др. Фуаду Ћатовићу који су заједно са нама, стално упосленим и директно у настави, дали свој огроман допринос у развоју и афирмацији како Универзитета, тако и Наставничког факултета.
Данас, Наставнички факултет има 10 одсјека међу којима је перјаница факултета одсјек ликовне културе. Развојем факултета и услови студирања бивају све бољи, тако да студенти не оскудјевају ни са простором ни са материјалом. У току је изградња нове зграде Наставничког факултета у којој ћемо почети 2007./ 2008. год, с чиме ће услови студирања бити, усудио бих се рећи, на европском нивоу.
Вечерашња изложба је круна четверогодишњег рада и успјех студената, њихових ликовних промишљања, поетика, уложеног труда како студената, тако професора и асистената. Ово је уједно и преломни тренутак када се сагледавају постигнути резултати у досадашњем школовању и када се наслућују неки нови изазови, правци и ликовни рукописи. Само упорним радом се може доћи до резултата а како они испливавају испод површине и постају видљиви, тиме и драж за трагањем у ликовности постаје већа, а властити рукопис препознатљивији. То је онај други преломни дио вечерашње изложбе који је пред нашим излагачима и ја им на том тешком, али занимљивом путу желим да остваре све оне снове који стоје између њих и властитог „ја“.
|