|
 Драга наша, како су те оно најмилије звали Разија и Смиља – Неђељка, мила мајко, предобра бако.
Када смо прије 24 године испраћали тату у тишину вјечности мислила сам да доживљавам највећу и најтежу бол. Преварила сам се. Никад тужнијег дана данашњег. Голема горчина је у нашим срцима. Бескрајно смо тужни а уз ту тугу осјећамо понос што си била наша мајка, бака, свекрва, пуница и тетка. Било је мајко у теби неке урођене отмјености коју си некрњену прењела кроз живот и сачувала као лијепу црту свога лика. Мислим да си то насљедила од мајке. Заједно са њом и сестром живјели сте тешко у дјетињству и младости, животом сиромашне породице, ускраћене игром судбине за очеву љубав. Али наша баба Милица успјела је Љепосави и теби то надокнадити. Васпитала вас и образовала, бориле се свом снагом, неисцрпном вољом и неисцрпном енергијом мајке, због чега смо ми, ваша дјеца, били поносни на вас.
Завршивши учитељску школу полазиш на конзерваториј али љубав према нашем тати била је већа и та жеља да стекнеш највише музичко образовање остала ти је неиспуњена. Својим радом, залагањем и свестраношћу покренула си пионирске активности у области предшколског рада. Радила си за добробит дјеце гдје си настојала свим својим бићем да што више допринесеш на развоју друштва као и да својим радом будеш примјер онима који ће те насљедити. Новим и осмишљеним идејама о раду, генерацијама си прењела поруке љубави и величанствено завршила тај вид свог дјеловања да би се посветила онима које си највише вољела, својој унучади.
У њима си симболизовала све вриједности баке. Били су ти и остали трајна брига, посебно твоја Теа. Знала си да их стрпљиво слушаш, да их охрабрујеш, подстичеш. Имала си разумјевања и стрпљења за све њихове несташлуке, оставила им у аманет пуно доживљаја по којима ће те памтити. Дамир и Лука су овдје, Сандра и Теа са Клаудиом и Роналдом били су уз тебе до скоро посљедњег дана живота.
Било је мајко у теби толико доброте. За тебе никад није било важно да ли је неко ове или оне вјере или нације и свачија опредјељења си поштовала. Мржња ти је била страна а пријатељства искрена и топла. Била си испуњена душама оних које си вољела и који су вољели тебе. Све твоје другарице биле су дио твог живота и у њима си имала неизмјерно задовољство. Има тренутака Неђељка у твом животу које си памтила заувјек, остали ти у свијести а неки забиљежени у подсвијести, свеједно, обиљежени снажним емоцијама с којима си их доживила. Сувишно је да напомињем какве си све страшне тренутке проживљавала у овоме рату. У једном животу два рата, ипак је превише. Зла времена, зле људе побјеђивала си својим опредјељењима којима си до краја остала вјерна, без колебања и клонућа, идејама правде, људскости, љубави за сваког човјека.
Драга мама немам намјеру преувеличавати твоју личност јер истину о теби знају сви они који су те имало познавали. Била си човјек изнад свега са пуно разумјевања за све, стрпљења за свакога. Мила мајко, премда је у твом животу као и код свих људи бивало и неуспјеха, разочарења, жалости, ниси ниједном промјенила свој узвишени морал и начин мишљења, заслужила си исказивано поштовање због своје досљедности и чврстине. Храбро си живјела, храбро од нас и одлазиш. Морам да кажем да су Асја и Алма тужне. Вољеле су баку Неду јер праву баку нису ни упамтиле. С нама у тузи су и Дејан, Ненета, Владо и Младен. Сви су те много, много вољели. Недостајат ћеш Маји и Хамици. Сву твоју слатку љубомору разумили су и поштовали, осјетили сву твоју захвалност за све што су учинили за тебе. Ваља се нама свима навикавати без тебе. Разију, Ану, Смиљу, Милојку, Мару, Џемилу, Љиљу, Секу, све твоје драге пријатељице и ми волимо. Настојат ћу им замјенути тебе уз велику захвалност шта су твој живот учиниле сретнијим.
И на крају мајко опрости за сваку моју и Ацину љутњу, за сваки наш повишен глас, за свако не могу, нећу. И то је све било из бескрајне љубави према теби. Ти си била и остала наше највеће знамење а зар има нечег љепшег и узвишенијег.
Мирно нам спавај у овом свом посљедњем почивалишту. Нека је покој твојој доброј, напаћеној души и нека ти је лака земља!
|