Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 204 (115 - нова серија)

Година XXXI новембар/студени 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Асим Пецо
Пој херцеговачке музе на далеком сјеверу

Минули рат донио је много расијања. Људи су морали напуштати родна мјеста и бјежати далеко од куће и свега што их је везивало за родни крај. Тако се десило да су многи писци из Херцеговине дошли у далеку Шведску, а она им је не само понудила небо над главом, него их је примила као своје и омогућила им да нађу у њој насушни хљеб. Међу осталим писцима, у овој нежељеној сеоби, нашао се и Мехо Бараковић. Човјек од пера, човјек коме је пјесма „извор живота“. Мехо се добро снашао. Истина, код њега и у савременим пјесмама, као да их све прати, неки неисказани бол, неки неисказани жал за напуштеним крајевима Херцеговине. Он, истина, и у далекој Шведској, у својим литерарним остварењима, исказује тај бол, то не увијек исказано жаљење за родним крајем, за Требињем, и, уопште, за Херцеговином.

Мехо Бараковић: Штокхолм изнутра и друге пјесме

Мехо Бараковић: Штокхолм изнутра и друге пјесме
(Stockholm inuti och andra dikter)

Преда мном је једна од новијих књига пјесама гдје Мехо Бараковић настоји да, ту прикривену љубав за родном грудом, исказује у књизи пјесама под насловом „Штокхолм изнутра“, која је сачињена на два језика: његовом матерњем језику, али и на језику нове домовине, Шведске! Ово двојство уноси извјесну љубав према новом завичају, али и према ономе крају гдје је „прве стихове записо“. Књига има ове садржаје: Можда; Једном; Све се то догађа у кругу; Штокхолм изнутра. На ових 144 страница, наш пјесник је настојао да, у два језика, искаже своју захвалност Шведској и њеном језику. Али, за обичног читаоца, који, бар донекле, зна за злу судбину Мехе Бараковића, и још многих њему сличних, оних који су као и Мехо Бараковић, због зле судбине, морали да напусте свој родни крај и да уточиште траже далеко на Сјеверу. А била је људска судбина да нађу не само Сунце под небом, него, и уз то, заједно са кровом над главом, да их тај нови завичај, прими као неког од раније знаног, да му уз хљеб пружи и посао. Такав посао који му је омогућавао да, ускоро, почне сам себи привређивати. Па, и поред све љубави коју исказује, у овим пјесмама провлачи се као једна нит жал за минулим данима. Тако у пјесми „Ниси ми то требала рећи“ први стихови гласе:

Да старим
да ми осим Косе сиједи и душа
да ћу можда и умријети на сјеверу Европе
у неким шведским хладноћама.

Ту се види, и осјећа, жал за топлим крајевима које је, не својом вољом, морао да напусти. У једној другој пјесми, у пјесми „Штокхолм, неколико стихова“, опет у првим стиховима читамо:

У Штокхолму
у Граду кога заљубљени с разлогом зову
и доживљавају
као Сјеверну Венецију…

па поред тога, поред назива Сјеверна Венеција, гдје, сасвим сигурно, то је за Швеђане, за оне који су ту рођени, сасвим добар назив, наш пјесник продужава своју пјесничку мисао

ја нисам могао да Наслутим и Разумијем,

још у продужетку пјесник наставља:

У Штокхолму
у Граду који има своја Дневна
и видљива
и своја Ноћна невидљива
Чудеса
ја нисам могао изаћи из Себе…

он није био у стању да некога може дочекати. То је онај бол који се преплиће и са Сјеверном Венецијом, али, који је много јачи од свих тих добрина – то је пјеснички бол који је обиљежје цијеле ове књиге. Као бол који прожима пјесника, долази уздах исказан стиховима:

Вријеме протиче
Бехар и у очима ишчезава
све ми постаје далеко и хладно

Нисам се требао још пробудити
можда би Црнина била подношљивија…

у пјесми „Ниси ми то требала рећи“.

Мехо Бараковић: Фото: Ролф Халлин, 2004.

Мехо Бараковић: Фото: Ролф Халлин, 2004.

У пјесми „Неко Други и Другачији“ пјесник нам казује:

Нисам гладан
нисам жедан
само сам мало опчињен Сликом
у којој је све нестварно
само си Ти
Реалност
у коју вриједи бити Закључан
до саме Смрти закључан.

И као да се све овдје крије, показују стихови из пјесме „Сјећање“ у којима пјесник, у својим мислима, казује:

ја још живим на оним дивљим плажама
раскошног Дубровника…

Мехо Бараковић није сам. Његову бол носи у себи сваки заљубљеник у оне кршеве голе, ма гдје се налазио, и ма шта радио. Али, судбина човјека је таква. Неко то исказује својим стиховима, а, неко носи тај жал за родним крајем и, заједно са нашим пјесником Алексом Шантићем у себи носи мисао:

Бољи су своји и кршеви голи
Но цвјетна поља куд се (други) туђин шеће.

Академик Асим Пецо

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-01-01

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска