|
Дневник недужног
59.
walkman који је окачио о своје уши
производио је једну јаку буку срећом
Дурас га натјера оставити апарат
који је узнемиравао цијелу кабину
изненада се појави један други злоћко
који нам га преоте и његово лијепо лице
успркос тој фризури на ирокешки
престаде уљепшавати досаду у вагону
тад преузевши у сан његово лице ја се
опет забих у свој мрзовољни изглед
60.
Пиринеји прекривени снијегом
Пиринеји тамо доље као какав бедем
дижу се да би означили границу
између Француске и Шпањолске
они раздвајају љупкост с једне стране
и с друге стране опорост и строгост
а сада док ме заглушује бука
шпањолских мотора у овом хотелу
ја се питам јесу ли ти блистави
Пиринеји од малоприје били уистину стварни
61.
кад наново угледам ове каталонске предјеле
гдје дођох прије двадесет година
и које изнова пријеђох у својој глави
поглед који могох сачувати за то вријеме
моје лице тад поприми незадовољан изглед
обузме ме једна упорна горчина
чему дакле служе сви ти напори
та лутања ти страхови те осаме?
а ако се након своје смрти пробудим
хоћу ли знати смисао које ми оне дадоше?
62.
ако ли ја кажем „ја“ то је зато што је
то моја ствар откад ми је дошло да мислим
(твоја такођер мој истоврсниче мој брате
који можда читаш ове прикупљене стихове)
ако сам рекао „ја“ да ли сам награђен
као што рибар налази накнаду
након што баци у огромно море
своју мрежу да би ондје пронашао риба?
откад ми је дошло да мислим
ја себе тражим у свим смјеровима на сто начина
63.
ви о мени имате мрске слике
и тако љубазни ви ме погоршавате
у жудњи једног одвратног чина
гдје моје тијело устукне срамним мислима
једног другог шармантног и побијеђеног
тијела грозотом једног ужасног транса
на жалост тијело о којем ја мислим
је оно анђелово чије звијезде урлају
да би мојом чедношћу видјеле тијело
упрљано тако гнусним поступком
64.
бијах себе увјерио под утјецајем
Фератера којег је увијек требало пити
да би се побиједило јаку шугу
коју у нама чине спазми повијести
тако црн кад се котрљам из бара у бар
да пијући објесим једну заслијепљену
губицу која на крају одлучи да у
тетуравом ходу упути се кроз
више од стотину тура затупљујућих и млитавих
према спаваоници својој точки полазишта
65.
и навика будући да се одомаћила
ја наставих пити а да више нисам видио
(школа ме наиме вратила у разред
бучних гимназијалаца) по томе долази сат
да се прави сиеста и већ блиједост
дана се деградира вријеме пролази протјече
а да се моја душа никад не пусти
бити излизана живахном снагом
ријеке чија опора кретња чупа
све оно што хоће спутати њену снагу
Превео Томислав Дретар
|