|
Пошто већ годинама не живим у Босни и Херцеговини, нити у своме Требињу, свака књига (а понајвише босанска књига!?) која дође на моју садашњу шведску адресу, причини ми изузетну радост и задовољство. Тако се, ето „сусрећем“ са својом, нећу још да кажем: бившом и некадашњом земљом – домовином.
Али, она ми је све даља и даља. Признати, ста ћу – морам!
Књиге послане из Босне ипак проналазе моју људску и књижевничку маленкост, са јасном намјером да се о њима, о тим књигама које добивам, напише Слово, некакав Запис да се зна и у Шведској, и Скандинавији, и шире да се зна, да је још једна и још једна добра и занимљива књига угледала свјетлост дана и кренула пут својим читалаца.
|
Хамдија Фулурија: „Ретровизор – карикатуре и илустрације“
|
|
Такав је био случај и са књигом „Ретровизор“ Хамдије Фулурије, за коју Самедин Кадић записа у уводном тексту (краћем есеју) да представља хронологију трагичних догађања везаних за Босну и Херцеговину, у којем његове карикатуре функционирају као компактна фактографија једног времена. Ако умјетност настаје из неке протурјечности (а сви се углавном слажу да је тако!?), управо Босна се, у том контексту, показује као простор парадокса, и неправде. Од тих силних фаворизирања парадокса, често се губила из вида њена трагична судбина. Већина балканских хумориста – комедијаша (филмских, књижевних, позоришних) дошла је до славе и новца преко леђа Босне, ругајући се њеним парадоксима. Аутор књиге „Ретровизор“ Хамдија Фулурија, рекло би се то не ради. Тако је одувијек: гдје је људи, ту је и неравнина, и Босна није никаква арена парадокса суи генерис. Напротив, темељни однос према Босни исказан у његовим (Фулуријевим) карикатурама јесте солидарност – људска солидарност. Јер, Босна нису политичари, него обични људи које парадокси затварају у биједу и сиромаштво. Он види Босну у човјеку који се радује изборима само да би гласачке кутије могао искористити као огрјевно средство; или, као старицу коју њена дјеца немилосрдно пљачкају; или, као пања на троје поцијепан. Таква перцепција није израз ироније, него људске солидарности. Управо, солидарности, како је „види и осјећа“ сам аутор.
|
Хамдија Фулурија: Глобализација
|
|
Надаље, како истиће Кадић, по многима, политика и није ништа друго до, прљава пјена на ријеци чији се прави живот одвија у дубинама, рећи ће Кундера у „Опроштајном валцеру“. Каква је онда позиција оног који из дубина гледа ту пјену на врху, што обликује његову перспективу? Ма колико једна карикатура изгледала одлична у својој иронији, приказујући неку појединачну констелацију из збиље, она још увијек задржава немоћ: карикатура је одраз те немоћи да се индивидуално утиче на политичку стварност. Тако Фулуријине карикатуре, осим специфичним хумором, зраче и благом резигнацијом – свједочећи о лудостима људи. Јер, очито је да је наша стварност тако уређена да талентованим људима остаје једино иронија, односно да се иронијом бране од „добра“ свакодневног. Стварност, иако се не може промијенити, и вође (краљеве и босове) уклонити, али им се можемо, зато, макар наругати. И да нам, макар, зехру Божију буде лакше. Лакше, зехру…
Оба рецензента књиге „Ретровизор“, и Мидхат Ајановић Ајан и др. Зилхад Кључанин, у дијеловима рецензија које су објављене у склопу саме књиге, истичу вриједности карикатура и илустрација вижластог цртача и аутора Хамдије Фулурија. Тако Ајановић, препознатљив и врстан карикатуриста који своје карикатура потписује надимком Ајан, не пропуста прилику да каже и записе да босанскохерцеговачка карикатура данас једва да постоји, управо, јер су тако одлучили (и хоће им се!?), нико други до уредници који одбијају да схвате да су новине без карикатуре, исто што и ексклузивни француски кулинарски специјалитет који је кухар заборавио посолити.
|
Хамдија Фулурија: Дејтон (: Dayton)
|
|
Због тога (али, не и само због тога) млади босански карикатуристи, истиха што би се рекло, напуштају Босну физички (што је мањи проблем), али и ментално и, што је најгоре, престају се бавити карикатуром. Један од оних који се још увијек не да је Хамдија Фулурија који је довољно истрајан и упоран, да, ево, успијева објавити и своју прву књигу. Већ на нивоу графичког израза, Фулуријина генерацијска припадност је очита. Дораду скицозног цртежа, оно што је, рецимо, Хасан Фазлић радио котир-пером, покојни Жељко Граф самољепивим растерима, а ја (Мидхат Ајановић Ајан) танким рапидографима, Фулурија ради уз помоћ компјутера.
Из цјелокупне конструкције његових карикатура, комбинације чисте линије и компјутером добијених полутонова, избија смиреност и хладноћа карактеристична за компјутеризирану стварност која је неосјетно преузела доминирајућу улогу у нашој свакодневици. Зато Ајановић, износећи (записаће) да су Фулуријине карикатуре, по њему, намијењене, у знатном обиму, људима који већи дио дана проведу гледајући у компјутер и чије је визуелно поимање свијета под све већим утицајем дигитализације (не)стварности. Теме његових карикатура су, међутим, оно што сви лахко препознајемо, јер нас све једнако боле – планетарна неправда учињена према Босни. Стога су и ликови, који „играју“ главну улогу на његовим карикатурама, исти они који се појављују у ноћним морама сваког Босанца, макар и не био карикатурист. Оне које препознајемо са истом језивом лахкоћом као што Јевреји препознају лик оног малог бркице – Хитлера, наравно!
|
Хамдија Фулурија: 5Ц
|
|
Други рецензент др. Зилхад Кључанин истиче, између осталог, да карикатуре Хамдије Фулурије, објављене у бх. листовима: „Ослобођење“, „Препород“, „Наши дани“, „Књижевна ревија“…, на врло карикатуралан начин оцјењује тадашњу збиљу. Он, Југославију представља као очерупаног пијетла на чијој нози пише ЕЕЗ. Три тркача на чијим леђима се види СДС, СДА и ХДЗ, стартују пред заставом са петокраком. Радник на „магарцу“ пила дрва, а дрва су, уствари чекић и срп. Исти симболи – чекић и срп – су и конструкција једног складишта, итд. Итд. Ситуација 1991. се заоштрава, како на политичком плану тако и у карикатурама Хамдије Фулурије. Главна његова тема је – Босна, њена опстојност. Босна је каткад јаје из којег искачу два птића са пушкама у рукама, каткад стољетни пањ у којега су забодене двије сјекире, и сл. Хумор који избија из тих Фулуријиних карикатура је једак (здрав!), и уједно је опомена.
Политичка карикатура Хамдије Фулурије након рата, тематизира догађаје из БиХ, али и из свијета. Могло би се рећи да су притом занимљиви досези који се тичу – и свјетске политике. У таквим карикатурама, наиме, Фулурија успијева, с једне стране, оштрицу свога сарказма усмјерити „у правом правцу“, а, с друге стране, у овим карикатурама он доспијева у разину „глобалне рецепције“. Једноставно речено, ове карикатуре су могле бити објављене било гдје у свијету, а да свуда имају, готово, једнаку реакцију. (Примјерице, заиста је сјајна Фулуријева карикатура у којој слова USA стварају сјенку у којој се ишчитава: UN!). Опће карактеристике свих Фулуријиних карикатура и илустрација су: црно-бијели цртеж, минуциозно, скоро сликарско, исцртавање ликова, зналачко кориштење симбола, иронијски и (поготово) саркастични приступ збиљи, кориштење технике вица у карикатурама са ријечима, и др. Све у свему, карикатуре Хамдије Фулурије су заслужиле укоричење у књигу, тај, по многима, врхунац који може доживјети један карикатуриста.
Иначе, књига „Ретровизор“ унутар корица садржи преко 80 карикатура и илустрација, технички је веома добро урађена, и заиста може послужити – и као поклон и дар, и родбини и пријатељима.
|
|
Задња измјена: 2006-08-02
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|