|
Како ме људи не разумију? Због чега ме заобилазе?
Због чега не објављују моју поезију? То су питања на која тражи одговор пјесник Фадил Крпо-Благајац. Рођен је 20. маја 1932. године у Благају код Мостара. Рођени је Благајац а срцем Мостарац.
Завршио је основну школу у Благају, Средњу техничку школу (одсјек бродоградња) у Београду, а Војну поморску академију у Дивуљама код Сплита, као и три војне једногодишње апликације у Крушевцу, Пули и Дивуљама. Поред наведених школа положио је курсеве италијанског, енглеског и шпанског језика у Пули, Сплиту и Мостару.
Као техничар бродоградње је провео једну годину у еx Југославији у бродоградилишту Мачванска Митровица. У ратној морнарици остао је девет година. На лични захтјев исту напушта и прелази у трговачку морнарицу. У ратној морнарици је вршио дужности навигационог официра до команданта брода. Као навигациони официр у трговачкој морнарици обишао је многе приморске земље свијета. У години 1977. опловио је цијелу земаљску куглу из правца запад-исток. Упознао је сјај и биједу свијета.
У раним данима своје младости као четрнаестогодишњак Крпо се посвећује писању пјесама, приповједака, есеја, афоризама, легенди, затим путописа и репортажа. И, већ тада поручује:
- Студирајте људе
- (страна 13, из поглавља „Квадратне руже“)
- Студирајте људе који се буне
- макар вам на састанку личили на саботере
- упорно их студирајте, јер код провјере,
- некад се добије, и супротно увјерење.
- Студирајте људе који се буне
- па од поштеног посла ако не бјеже,
- већ у њему траже – нешто ново и свјеже;
- пружите им руку, да се лакше извуку,
- кад се у грчевити лук, буду савили,
- да би испалили плотун истине
- у зарђало сунце.
 Фадилу што је у души и његовим мислима, то изговара и претвара у стих и прозу. Спада у плејаду талентованијих пјесника Босне и Херцеговине па и шире. У своме пјесничком опусу има одрађених више од 20 књига поезије, путописа. У свакој књизи је око 100 пјесама, које до данас нису објелодањене, и дошле до заљубљеника поезије. То је велико благо из баштине изврсног поете. Своју поезију је дјелимично пласирао кроз етер на радио станицама (постајама). Штампани су му поједини радови у мостарским листовима „Слобода“, „Млада Херцеговина“, те у часопису „Мост“. То је мало за његов огромни опус. Он жели да се искаже својом поезијом, богатством ријечи које извиру из његовог бића, јер је акумулиран пјесничком римом. Из циклуса Квадратне руже издвајам пјесму из објављене књиге „Буре долазе са југа“, издата 1966. године у Мостару):
- Интелектуалац
- Мозак сам опрао дебелим књигама
- да бих постао интелектуалац.
- Сад видим да сам магарац,
- Харпагон и хуља, којој нема пара
- јер од моје доста завидне плате
- ја, некада мајко, не одвојим за те,
- ни хиљаду.
- И да би још јаснија била та ствар
- ни од ове пјесме, нећу хонорар,
- теби послати
- јер мати, схвати, ова пјесма има безброј аутора;
- ја сам један, остали се траже.
Цијели живот Фадил је посветио овим нашим и својим крајевима, а био поморац који је обишао цијели свијет на прекоокеанским ратним и трговачким бродовима. Некада је гледао само воду и небо, азурно плаво, а понекад намргођено заталасано олујом море, дивио се руменилу сунца и воде. И када се вратио у своју кршну Херцеговину у свој крај испод старога града херцега Стјепана Косаче, није прихваћен иако је човјек благе нарави који нема, што наш народ има обичај да каже „длаке на језику“. Усавршавао се по војној дисциплини. У „Великој пјесми“ из циклуса „Квадратне руже“, каже:
- У слободној земљи драги пријатељу
- ништа лијепо, ништа славно, и ништа хумано
- не смије бити, тако велико, вјечно и свето
- да би ради тога ставили вето, на оно,
- што је још љепше, још славније, и још хуманије.
У једној од својих биљешки Крпо каже да је објавио око 2.000 пјесама, али да је то мало из његовог пребогатог пјесничког стваралаштва и да је то све објавио о своме трошку. Објављене збирке су: „Пјесме са мора и Неретве“, „Сви смо ми морнари“, „Прегршт југа и нарамак сунца“ и „Буре долазе са југа“ (издата у Мостару, 1966. године).
Фадил болно каже: „Нико ми никада није помогао ни у једноме културно политичком систему. На почетку моје књижевне каријере нуђена ми је помоћ сваке врсте уз неке услове. Ја, као аутор својих дјела такве услове нисам могао да прихватим и одбио сам, и неке, можда, добронамјерне издаваче и уреднике“.
– Која је Ваша најдража пјесма?
– Све су ми драге, а издвојио бих пјесму Буриданов магарац1. „Два пута сам подносио молбу за пријем у Друштво писаца БиХ, али оба пута сам одбијен, јер услов за пријем био је једна објављена књига код званичног издавача и благонаклона рецензија од стране „одабраних поета“.
Име Фадила Крпе-Благајца уврштено је у Лексикон писаца издат у Новом Саду. Наступао је на многим маратонима поезије, поетским хуманитарним манифестацијама и Књижевним вечерима у Мостару. Био је члан Клуба писаца РКУД „Абрашевић“ Мостар седамдесетих година у којем су биле и еминентне поетске личности Мостара па и БиХ и бивше еx Југославије: Алија Кебо, Мугдим Карабег, Исхан Мутевелић-Ицо, Станко Дворжак, Рефик Хамзић, Сафет Бурина, Миле Ратковић, Раде Будалић, Иван Кордић, Ибрахим Кајан, Милован Крунић, Дамјан Шантић, Мишо Марић, Ерика Артуковић-Злата, Миливоје Мркић, Владо Пуљић – сликар, Јусуф Никшић – сликар, Тамара Ђедовић – сликарка, Салих Трбоња-Севди, Ненад Борозан, Фадил Крпо-Благајац, Алма Фазил-Обад, Дијана Буразер, Мирсад Чампара, Крешимир Шего, Обрад Савић, Сафет Сарић и други.
|