1. Početkom 2001. godine, u ediciji Biblioteka nova, koju izdaje izdavačka kuća Slobodana Mašića u Beogradu, pojavila se knjiga malo neobičnog sadržaja: Da li znaš romski? Nije neobičan samo njen naslov, a, mora se priznati, i sam naslov je neobičan, nego i njen sadržaj. Pored romskog, kao osnovnog, tu još imamo i srpski i engleski jezik, što znači da se u isto vrijeme mogu učiti tri jezika: romski, srpski i engleski. Na prvim stranicama ovog "Razgovornika", kako je ovu knjigu nazvao njen autor, saznajemo da je ovo: "Po svemu sudeći... prvi razgovornik romskog jezika na svetu... Ima i par romsko-srpskih ili srpsko-romskih rečnika, ali razgovornika nema". (str. 23). A i ovaj Razgovornik je nastao "na dijalektu koji se govori" u "selu Novi Karlovci, u Sremu. To je varijanta... gurbetskog narečja" (str. 23). Dakle, mi pred sobom imamo jedan priručnik za učenje srpskog, romskog i engleskog jezika. Ali, specifičnog romskog, gurbetskog narečja. Istina, od autora ove knjige saznajemo, da... u Sremu "jezik koji govore Romi... razume oko pedeset hiljada" žitelja Vojvodine, iako ima izvesnih leksičkih razlika između sremskih i banatskih, odnosno bačkih Roma. Romski jezik, pored svih razlika, razumljiv je "sa nešto truda" na "celoj teritoriji bivše Jugoslavije" (str. 24), ali ne i Romima koji žive u Rumuniji.

2. Kako nas obaveštava Jovan Ćirilov u uvodnom delu knjige: "Smatra se da su Romi stigli u južnu Srbiju u doba Kosovske bitke 1389... Neki opet smatraju da su stigli u Srbiju još 1348. godine." (str. 10). Na našem lingvističkom području ima raznih romskih dijalekata, a, prema Rajku Đuriću, svi se ti dijalekti mogu svrstati u dve grupe: vlašku i nevlašku grupu. "U vlašku grupu ulaze gurbetski, lejaški, kalderaški, lovarski i još neki dijalekti, a u nevlašku ulaze dijalekti tursko-grčkih Roma, kao što je arlijski dijalekt, i dijalekt Sinta, kojim govore Romi u Nemačkoj... Izuzetak čine španski Romi, koji su gotovo sasvim izgubili maternji jezik" (Jovan Ćirilov, u Uvodu, str. 11-12).

Kod nas je uobičajen naziv za sve Rome - Cigani, a to je prvobitno naziv "jedne sekte" Roma koji su "lutali Azijom na putu ka Evropi" (Ćirilov, str. 11).

Naziv Gurbeti, kako se naziva jezik - dijalekat na kome je ovaj Razgovornik sačinjen - je naš turcizam. Kod Škaljića o tome čitamo: "gurbet m (ar.) 1. skitanje po tuđini. 2. pečalba." Od turske reči gurbet, ova od arapske reči gurba "živjeti u rudini osamljen - osamljenost". A za gurbetin, gurbet kaže se da označava pojam "Ciganin skitalica, čergaš, za razliku od bijelog Ciganina" (Abdulah Škaljić. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. "Svjetlost", Sarajevo, 1965., s.v. gurbet).

Po P. Skoku (Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. A-J. knj. prva. Zagreb, 1971., s.v.) staroslov. oblik je "athinganin" pored aciganinz m. prema aciganzka f. (za gr. v. c. upor. tal. zio (v ’cos, s disimilatornim ispadanjem prvoga n) = (sa aferezom a-) Ciganin m." Po jeziku srodnici su s jezikom plemena Dardi u Kafiristanu i s jezikom plemena na Hindukušu. Ciganski je jezik varijanta od pali-jezika, daljeg razvitka sanskrta" I još: "Prema toj etimologijskoj indikaciji Cigani su došli u Evropu preko Balkana gdje su i danas najbrojnije zastupljeni".

3. Odmah na početku knjige autor nas upoznaje sa karakteristikama koje romski jezik odlikuju, u odnosu na srpski. Prvo, glasovni sistem je skoro isti. Razlika je u aspiratama, koje postoje u romskom jeziku za razliku od srpskog: čh, ćh, kh, ph, i th. Izgovor navedenih glasova je isti kao i srpskih "sa malim prizvukom glasa h" (str. 32), i u postojanju "tvrdog r", koje se izgovara "slično španskom udvojenom r".

4. Za romski akcenat autor kaže da je "pod uticajem srpskog, na prvom slogu u dvosložnim rečima, a u trosložnim rečima najčešće na drugom slogu" (str. 32). Naravno, za naš standardni jezik vredi pravilo da je akcenat na prvom slogu u dvosložnim rečima. Za naše narodne govore to ne stoji. U tim govorima ima slučajeva da je akcenat i na drugom slogu (kosovsko-resavski govorni tip: rûkä, nogä, ženä, otäc i sl.) kod dvosložnih reči, odnosno, na bilo kom slogu trosložnih reči (devôjka, bolnïca, kraljïca; dêvojko, pustaïja, zaborävi, izvidät i sl.), što se sreta i u kosovsko-resavskim i u zetskim govorima. Moguće je da su gurbetski govori, naročito oni u Sremu usaglasili akcenat svoga govora sa sremskim akcentom, ali samo što se tiče mesta akcenta. Sremski govor je zadržao razliku u intonaciji: uzlaznu: nòga, rúka; dèvôjka, kràljica i silaznu: nögu, rûku, kräljica - genit. pl., što, verovatno, ne postoji u gurbetskom, pa ni u romskom kao celini. Ali, to se mora istaći, od jednog nefilologa, uz to i sa drugim maternjim jezikom, kao što je autor ovoga Razgovornika, gosp. Zoran Jovanović, ne može se to ni očekivati niti zahtevati. Treba se nadati da će se, možda uskoro, pojaviti ovakav Razgovornik, ili neki priručnik, sa više podataka i o akcentima. Trebalo bi videti na kojim razlikama se zasnivaju razlike između Roma sa severa Srbije, od onih sa juga. Autor nas obaveštava da... na severu imaju "uglavnom naglasak na prvom slogu, a oni na jugu - na poslednjem (str. 24). Da li se razlika ogleda u još nekoj osobini, kvantitetu, na primer.

5. Raspored tema koje se obrađuju u ovom priručniku sasvim zadovoljava njegovu namenu, a to je da pomognu onim "koji žele da upoznaju romski jezik, kao i Romima koji žele da usavrše srpski", a dobro će doći i onim koji uče engleski, kao i raznim drugim profesijama koje imaju veze sa Romima. Pored opštih tema, kao što su: jezik, porodica, ima i specifičnih, kao što su: delovi tela, alat i pribor, vrste jela. Vredno je ukazati da iza svakog poglavlja, sa ovako određenim temama, sledi i poseban rečnik, tako da je ovaj priručnik i svojevrsni rečnik srpsko-romsko-engleski. S obzirom na vreme u kome živimo, tj. na pojavu ovoga priručnika, izvanredna je kombinacija jezika: romski, kao osnovni i dosada malo poznat jezik; srpski, kao jezik koji je osnovni jezik matice zemlje i engleski, kao, danas, primarni jezik u međuljudskim komunikacijama.

6. Interesantne su reči koje se javljaju kao "lažni prijatelji romsko-srpskih prevodilaca", to su homonimi tipa: dol - u romskom znači Bog, u srpskom - dolina; palma - u romskom dlan, u našem - vrsta drveta; sir - u romskom beli luk, u našem proizvod od mleka; naš - u romskom = beži, u našem prisvojna zamenica...

7. Na 159 strana, koliko ima ova knjiga, dat je jedan priručnik koji može da posluži kao uvodni udžbenik za tri jezika: romskog, srpskog i engleskog i svako ko se bude njim služio biće zahvalan i autoru i izdavaču što su se poduhvatili ovakvog posla.

8. Ovaj Razgovornik ima oko 650 reči. To je dovoljan fond da se može uspostaviti komunikacija sa pripadnikom drugog jezika. Naravno, tu se daju i opšte karakteristike deklinacije u romskom i u srpskom jeziku, tako da, sa malim trudom, može se uspostaviti komunikacija o mnogim pojmovima i pojavama. A, mora se priznati, uopšte za vođenje razgovora, van stručnih predmeta, mnogo veći fond nego što nam nudi ovaj Razgovornik, nije neophodan. Čovek kada zna ovoliki broj reči, koliko nudi Razgovornik, može slobodno reći da dovoljno poznaje jezik o kome je reč.