|
Прибјеновићи-Муржићи представљају угледне трговце из Праче. Њихово пословање оставило је значајног трага у изворима. У неколико наврата, у својим радовима, дужну пажњу Прибјеновић-Муржићима посветио је Паво Живковић откривајући и демонстрирајући бројне аспекте њиховог живота и дјеловања.1 Уз неке нове показатеље проширујемо сазнања о дјелатности Муржића.
Браћа Богдан, Радослав и Прибислав Муржић имали су приватни депозит код Влакоте Хранковића. Са њим су чешће пословали и код њега су се чешће задуживали. Очито је њихова заједничка пословност и створила одређени позитиван степен повјерења, да су се Муржићи одлучили да своју имовину остављају код њега на чување.2 Почетком новембра 1413. г. Влакота Хранковић је примио од браће Богдана, Радослава и Прибислава Муржића у депозит финог сребра у износу од 18 либара 9 унча и 3 аксађа.3 Нешто око годину дана касније, октобра 1414. г. Богдан Муржић уложио је 23 либре сребра у депозит код Влакоте Хранковића, а уз активан ангажман и двојице своје браће који су, као и он, могли да потражују и располажу наведеним депозитом.4
Питање је да ли је прије или касније било још каквих улагања имовине Муржића у депозит код Влакоте Хранковића. И без тога сазнања наведена улагања у депозит показују својеврсну годишњу зараду коју су Муржићи остваривали у својим пословањима. Њихова годишња зарада морала је бити и већа, а наведено би представљало онај минимум, којег браћа су остављали и без којег су могли да настављају своју дјелатност. Дакле, могло би се говорити и о годишњем вишку зараде. У сваком случају имамо два везна показатеља о пословању породице Муржић у току двије године. Отуда су она интересантно покриће за преглед њихове дјелатности, као и могућности које кроз њихов примјер пословање пружа и показује у ширем региону.
Зарада, или још боље вишак зараде у току 1413. г. износио је 18 либара 9 унча и 3 аксађа. По систему мјера за сребро (1 либра = 327,932 грама; 1 унча = 27, 328 грама; 1 аксађа = 4,55 грама), то би износило укупно око 6,162 грама, или преко 6 килограма сребра. Са друге стране, према оновременим цијенама сребра (у највећем обиму: 1 либра = 8 дуката), то би износило око 150 дуката. Улог из 1414. г. износио је 23 либре, било би око 7,5 килограма сребра, или по ондашњој цијени сребра округлих 184 дуката.
Условно речено Муржићи су током 1413.-1414.г. у својим пословањима остваривали вишак зараде у износу од преко 150 дуката годишње. Тај износ је минимални показатељ њихове личне пословности, и још важније изузетно привлачне позиције коју је пружао трговачки промет у односима Дубровника и залеђа у првој половини XV стољећа.
Своја два улога у депозит у име браће, подигао је Радослав Муржић у истом дану, 11. јануара 1418. године.5
____________________
1 Најисцрпније у, Паво Живковић, Босанско-хумски властеоски род Прибјеновић-Муржић, „Паво Живковић, Из средњовјековне повијести Босне и Хума“, Хрватско културно друштво Напредак, Подружница Осијек, Осијек 2002., 167-182.
2 О Хранковићима, Ђуро Тошић, Дубровачка породица Хранковић, Анали Завода за повијесне знаности Југославенске академије знаности и умјетности 26, Дубровник 1988., 87-101.
3 „Ego Vlachota Cranchouich confiteor habet penes me in deposito librarum argenti fini decemocto, unciarum nouem et sagiarum tria a Bogdan Murisich, Radoslauo et Pribislauo fratribus Murisich, quod argentum fideliter tenebo in depositum” (06.11. 1413. г.), Државни архив у Дубровнику (даље: ДАД), Diversa Cancetlariae, XXXIX, 319.
4 „Vlacotha Cranchouich facit manifestum quod ipse habet et recepit in depositum a Bogdano Mursich unam peciam argenti librarum viginti trium. Promitens illum restituere sibi ad omnem suam voluntatem et requisitione dicti Bogdani vel Radoslaui aut Pribislaui fratrum dicti Bogdani“ (26.10. 1414. г.), ДАД, Diversa Cancellariae, XL, 70.
5 Са стране првог улога: „1418 die XI ianuarii Radossaus Mursich fuit confessus et contentus se habuisse et recepisse a Vlachotta Cranchouich dante et restituente dictum argentum, videlicet, dictas libras decemocto, unciarum nouem et exagia tria dicti argenti fini depositati penes ipsum Vlachotta“, ДАД, Diversa Cancellariae, XXXIX, 319. Са стране другог улога: „1418 die XI ianuarii Radossaus Murisch fuit confessus se habuisse et recepisse a dicto Vlachotta Cranchouich dictas librarum viginti tres argenti“, Исто, XL, 70.
|