|
Крај октобра у Хаџићима, обиљежила је прва изложба слика младе сликарице из Пазарића, Алме Рахмановић. Тако љубитељи ликовне умјетности, а било их је на десетине, бијаху у прилици да по први пут виде тридесетак платана, истина различитих ликовних вриједности, те да њих десетак постану и власницима њених првјенаца исте вечери.
|
Алма Рахмановић: Катун, уље
|
|
Када сам прије пар година, из ликовног хаџићког круга, био обавијештен о младој дјевојци заљубљеници киста и природе, ни слутио нисам да ће врло брзо доћи тренутак и прилика да нам покаже своје стваралаштво.
Радо сам се одазвао позиву младе сликарице да јој припомогнем при поставци њезине изложбе, те да кажем неколико пригодних реченица при отварању исте.
Сликарство Алме Рахмановић, у овој фази, могло би се сврстати у три мотивационе скупине и то:
- Вјечити мотив свих сликара је мртва природа коју ова млада сликарица аранжира са предметима из породичног музеја (земљани ћупови необичних облика и топлих тонова, орнаментирани ибрици те везени ланени пешкири вјероватно из породичне сехаре којима се придодају јабуке те цвијеће из дворишта њезине мајке) а све је то насликано по узору на већ виђене мртве природе познатих мајстора из периода импресионизма. И зачудо то нимало не умањује посматрачев дојам о препознатљивости виђеног, него му причињава задовољство допадљивошћу насликаног у адаптираним аранжманима. Сликарица успјешно влада естетским захтјевима композиције као што су: перспектива, баланс, доминанта, као и формом аранжираних елемената те колоритом често представљеним им пасто намазом.
- Своју самосвијест о постојању и генетици те љубави према предметима, сада већ сувенирским (ибрици, везене махраме, орнаменти и звекири) су само дио мотива који чине другу скупину уља која би се могла подвести под заједнички именитељ из културне баштине – представљене скоро са фотографском прецизношћу те патинираним смеђим и златно-сребреним колоритом уз нешто више транспарентности орнаментике на драперијама из сехара.
- Највећи број изложених слика су пејзажи а исти би се могли свести у оне који су настали „преписујући“ фотографије идила са календара а који су ипак ликовни искорак у односу на гледано што се очитује у колориту, перспективи, доминанти јер је умјетницу на такве захтјеве „натјерао“ нешто увећани формат платана.
|
Алма Рахмановић: Пејсаж, уље
|
|
Коначно, ту је десетак пејзажа (по постанку најновији) насталих првенствено по посматрању а чији су мотиви узети из непосредног видокруга подножја Игмана и Бјелашнице. То су најчешће пропланци омеђени дрвеним оградама, баштице с пластовима те људским боравиштима – кантунском архитектуром. Пропланци, поточићи са мини слаповима постају још допадљивији него што су у стварности када их наслика ова млада сликарица утискујући им колорит који је знатно слободнији, потез који је опуштенији али још увијек с намјером представљања фактуре што вјеродостојније. Ако се зна да је сликарица од свог раног дјетињства маштала и хтјела постати „квалификовани“ сликар а у чему ју је агресија онемогућила, онда нам ситуација бива много јаснија те сам спреман тврдити да је Алмин ликовни израз у потпуности прихватљив као и да је ријеч о младој сликарици која без сумње посједује надареност за ликовну умјетност. Њезини пејзажи су засада ослобођени фигура а које ће вјероватно на наредним платнима бити неминовност на што нас наводи и њезино највеће платно с мотивима разиграних коња.
Младој сликарици сретно, до неке наредне изложбе и не само у Хаџићима него и шире, што је она завриједила већ показивањем својих првих тридесет платана.
Алма Рахмановић је рођена 1979. године у Пазарићу гдје је и завршила основну школу. Посљедњи рат је онемогућио да се школује за оно што је одувијек жељела те је с тога била принуђена да заврши средњу Грађевинску школу у Хаџићима. Жеља јој је да се окуша и на пријемном испиту Академије ликовних умјетности. Ово је њезина прва самостална изложба.
|
|
Задња измјена: 2007-01-05
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|