Драги докторе,
Како лете дани, мјесеци и године – тек, схватамо колико си нам значио и колико нам недостајеш. Не, не спомињемо те у тузи, не смијемо, јер би те то повриједило. Спомињемо те у пјесмама, на изложбама, на поетским вечерима, у дружењима, у ћаскањима…
То ти поручују колеге, као и Твоја драга и племенита Нада и Твоја дјеца који су ти били чврст ослонац у животу и стваралачком раду.
|