|
Сад се поставља питање компетентности, информираности и темељне стручности е да би се обавио овај сложени задатак!
Ту долазимо до, по мом суду, првих озбиљних препрека.
Босна и Херцеговина нема, на разини државе, министарства, које би, овакову, озбиљну, стручну селекцијску одбирност могло провести!?!
Јер, „делегирање“ умјетнина од стране босанскохерцеговачких ентитета удаљује нас од објективних вриједности.
Посебице, када се ради о „ауторским“ уклонима, које је, овдје, практично, немогуће избјећи?!?
Селекцијски одбир морају вршити најстручнији људи, у конкретној области, а не тек и само политички „балансери“, који ће промишљати и одлучивати више о политици (и то оној најсировијој и најсуровијој „дневној“ политици!!!) него ли о контекстирању наших артистичких постигнућа у обитељ врхунскога еуропскога артизма.
Постоји и опасност да критериологија буде умјетнички искључива и да не сагледава тоталитет сложеног утјецаја ближе и даље повјести на све оно што је наша сувременост, а што ће се, неминовно, одразити и на нашу будућност…
Крупно питање је свакако и начин финанцирања самога нашега појединачнога и колективнога „иступа“ на плану умјетности у свијету…
И ту не може бити правила понашања као у случајевима мање сложених, националних, односно држава са доминацијом једног народа, у свијету…
Све то упућује на закључак: да од селекцијског процеса, до финанцирања, мора постојати, а на државном нивоу агенција која ће бити прије свега координацијски механизам између онога што се жели показати свијету и наших стварних могућности да се то и учини…
Таква агенција морала би бити капацитирана службама и одјелима, који ће осим критерија компетентности имати достатну ширину у погледу на тоталитет догађања у земљи и свијету, на укупне вриједности духовног простора Босне и Херцеговине, и на све оно што данас сматрамо битним за „експорт“ наше културе и умјетности у свијету.
Посебности наше културне и умјетничке понуде
Босна и Херцеговина као држава има потребу, али сигуран сам и могућност да у обитељи свјетских култура своју понуду озваничи и пласира на крајње оригиналан начин, што неће имати само посљедице по њен углед у културном и умјетничком свијету, него и по политички углед земље као такве.
Што су посебности културне и умјетничке понуде државе Босне и Херцеговине, у свјетској обитељи култура и умјетности??!!
То је, прије свега, у уводним напоменама подцртана културна „шареница“, дакле обиље различитих културних стратегија, умјетничке понуде и прије свега аутентичних сувремених и класичних умјетничких остварења, која, јарко, свједоче о једној цивилизацијској претпоставци живљења свих народа на овоме тлу, који се у земљописном смислу назива Босном и Херцеговином.
Ширина и дубина утицаја који су на наше културе и на нашу умјетност чинили наши сусједи, ближи и даљи, голема је, па је тиме и атрактивнија укупна понуда свега онога што босанскохерцеговачка традиција и сувременост у стваралаштву могу понудити на свјетску и еуропску трпезу културне и умјетничке релеванције.
Посебност, дакле, прва посебност огледа се у укрштавању и амалгамирању културних сфера Истока и Запада у умјетничком бићу Босне и Херцеговина.
Истраживати овај простор од најстаријих времена до данашње сувремене умјетности, практично, значи реафирмирати неке принципе класичне умјетности и доводити их у контекст сувремених и екстремно сувремених остварења босанскохерцеговачке умјетности, данас и овдје!
Сваки искорак у нашу прошлост, засигурно, доноси добитак у нашој културној сувремености.
Стога и поглед бачен у разноврсност утјецаја који су се дешавали од Медитерана, преко истока и запада, до сјевера, гарантира, при озбиљном селекцијском одбиру, једну сигурну афирмацију овога простора, у културном и естетском смислу.
Треба свакако потенцирати „другост“ у односу на културе и истока и запада, у свим областима стваралаштва, како би била афирмирана комплетна умјетничка слика босанскохерцеговачких димензија и укупне димензионираности…
Књижевност и театар као крупне компаративне предности у функцији промоције Босне и Херцеговине у свијету
Сви облици стваралаштва, данас, у Босни и Херцеговини, показују развојан, а нити један од облика стваралаштва стагнантан вид развоја…
Стога, не треба посебно образлагати компаративну предност остварења наше филмске умјетности, или пак сликарства или музике у свијету…
Те гране умјетности и у традиционалном смислу и у својој садашњој сувремености показују невјеројатан, за финанцијску ситуацију у којој егзистирају, успон и раст…
Оно што посебно желим и инсистирам казати је успон књижевности, која у регионалним размјерама, засигурно, представља најзначајнију књижевност Балкана, односно југоисточне Еуропе.
Остварења Неџада Ибришимовића, Абдулаха Сидрана, Ивана Ловреновића, Горана Самарџића, Нуре Хавер и других стваралаца на овим просторима, помичу границе традиционалног поимања књижевности и тај тренд „нове инвентуре прошлости и садашњости“ даје могућност чврстог прикључка Босне и Херцеговине еуропским и свјетским интеграцијама.
Остварења у театарској умјетности, како она у институционалном театру као и у неинституционалним трупама показују, у најмању руку, кореспондентан однос са оним што је умјетност региона, па и Еуропе.
Стога се залажем да трагом овакве констатације коју бих могао даље елаборирати, ове двије области умјетничког стваралаштва буду предметом снажније оптике могуће агенције, коју сам у свом тексту раније експлицирао.
|