XXIII
Countdown је почео. Још 19 дана до првога десетог. Избори 2006. г. А ја у минусу на рачуну. Плус? За двадесет година. Када и ова земља буде у плусу. Животноме. Акобогда.
XXIV
Фрка око додјеле награде назване по имену славнога Меше Селимовића, књижевника. Додјељена анамо некој. Из Србије. А што није нашем? Бошњаку. Када ће Бошњо добити награду у Србији? Никада, веле дежурни чувари печата бошњачкога. Ето, због овога сам одлучио да по изласку нове књиге (док ово читате већ је објављена) поезије више не радим промоције. Можда као Бошњак некога увриједим својом појавом јер сам Бошњак. Ма дај, ј…те се! Хоћу да објављујем и овдје и тамо (јесам), хоћу да будем и овдје и тамо (јесам), хоћу да будем дневном политиком неоптерећени Бошњак (јесам). И хоћу да будем… човјек. Тешко у земљи у којој је име важније од квалитета дјела које се чита, гледа, слуша и мирише. Но, ипак, да ли сам у праву?
XXV
Честитам, као члан Редакције МОСТ-а дневном листу ОСЛОБОЂЕЊЕ на заиста непрекидном, детаљном осврту на књижевне написе унутар нашег магазина. „Ослобођење“ заиста цијени једини редовни и ничим (а највише искључивости неоптерећени) условљени часопис за културу на овим просторима: МОСТ. Идемо даље. Хвала Вам господо из редакције културе „Ослобођења“ што дајете наду да новинарско виђење културних дешавања није оптерећено ничим другим до квалитетом више.
|