|
Затвара завјесу, пред очима шаренило собних тапета. Пали телевизор и добива готову слику, без напрезања, попунивши празнину. Узима рум плочицу ж попије гутљај Кока-Коле. Послије треће рум плочице и пола Кока-Коле осјећа да је пијан. Подвала, алкохол или дрога, диверзија! Отац је јучер причао о убаченим жвакама са отровом и дрогом.
Постаје сигурнији, прескупо је то за једну смрт. Телевизор закрча, очни капци се тргоше пред рекламним простором. Нешто лебди у зраку, опажање га издаје. На вратима енергично зазвони звоно. Ако је Младен, за реми нисам расположен, ако је Тања у девет сати… Тања очешљана, непримјетно нашминкана, румено, паметно лице, крупне очи, руке необично малене у црном мушком костиму.
Нисам сам у солитеру, рече.
Дошла сам да савладам страх од висине.
Шта је лакше савладати, самоћу или висину, Тања?
Обоје остадоше збуњени, али му се учини да такво стање изазива уживање и занимљивост.
Рекао си да ми се ништа неће десити, говорила је скидајући у соби црни фрак.
Тања, потребни су и пријатељи, рече, одмичући у пометњи фотељу од стола. Француски коњак, Кока-Колу или рум плочицу?
Мислила је да се шали. Зашто је престао пити и пушити за Тању мора остати тајна, исто као што је за њега непознаница зашто се она развела од доктора Пабла. Тања му се откри нова, пуши цигарете, пије коњак, ћаска лахко и духовито, а он несигурно и болесно сујетан. Слабић! Нула! Дијели му лекције мушкости, с чоколаде и Кока-Коле постиђен прелази на коњак, убијеђен у Тањину апсолутну надмоћ. Боји се, разочарат ће је, негдје повриједити, чини издајничке покрете као да се плаши и свог и Тањиног тијела. Сапет и несигуран. Ако је ово наговјештај жудње, онда га тјера у гријех, а Тања му је на домаку руке. Али његов поглед као да ни до чега не досеже. Зашто се развела од Пабла, да ли због тијела о коме прича да је спутава, да није њега Тањина душа остала би вјечна, онако оно јој намеће своје законе.
Послије неколико чаша тонуо је у чудну слободу невиђене празнине. На телевизији једва примјећује мушкарца длакавих ногу и жену голих груди, обоје изобличеног, гротескног лица. Слова на екрану најавише крај програма. Тања одахну. Учини му се да ће се сјединити с њеним гласом и тијелом, али се боји да ће је повриједити, било би то насиље над њиховом везом. А Тања ћаска тише и љепше као да се удаљава одлазећи. Бивало му је све угодније, постојао је само глас који прати у слатку несвијест. Чак су се негдје топло и додирнули, додир је трајао дуго губећи се у заносу који је појио тијело чудесном снагом. Све је постало љепше.
Преврћући главу час на лијеви час на десни образ на платненој јастучници, отворио је очи тражећи погледом Тању. Нестала је?! Загледа се по навици у телевизор, али видје само шкољку, празну кутију и мрачну рупу без екрана. Да ли су наступиле халуцинације?! Је ли Тања уопће била у соби и како је нестала унутрашњост телевизора?! На столу разбацане рум-плочице, начета Кока-Кола, празна флаша од француског коњака, двије празне кристалне чаше, Лимена пепељара пуна крупних опушака, згужвани покривачи на накривљеним фотељама. Нарушена уредност, навике, удобност… Негдје испод њега у солитеру неко залупи врата, разби се стакло уз нечији кикот, језив и туђ, али њему однекуд познат. Ко око њега плете мрежу?! Зазвонило је на вратима звонце. Притајит ће се и учинити да спава, ако је откључано пустит ће га да уђе. Ипак је устао и пришао вратима. Била су откључана. На улазу је стајао стари, бркати Циганин крвавих очију, са сандучетом кишобрана на леђима.
Поправљам кишобране, господине!
Немам кишобрана пријатељу.
Тихо закључа врата, спусти се на двосјед као да ће изнова заспати, очекујући Тањин повратак у солитер и објашњење за све што се десило.
|