|
Дим у очима
Добро затвореним
Сјетне искре легу се
И пењу се гласови
На уста и говоре
Ствари другог
Свијета: истражује се
Да ли су наше
Најљепше године
Што смо их провели
У власти
Суморних љубави, да ли сада
Када смо већ уморни
И наша учитељица
Осјећа потребу
За жаокама
Да нам да
Таблете Истине, сада
Када су капци
Наборани свјетлошћу
Зачуђени чињеницом
Да су овдје и чежње на заласку
Сијући афоризме
Гласно на пијаци
Или у баровима траже
Од свакога рачун
За оно што нисмо дали:
О, сретна генерацијо!
Која почињеш рађати се
Сада да ухватиш
Укус моди
И смрти, да се подсмијеваш
Укусу своје судбине
Преживјелости,
„Доле главе, будале!“:
Говоре о нама
Као о глупим пјевачима или
Као о љубимцима
Времена
Прохујалог
(„Oh, generazione fortunata“,
из збирке „Omissioni“)
Са италијанског: Чедо Кисић
|