|
У машти живи унакрсни свет
Што је унакрсно увек дубље бива
Што је унакрсно има дужи лет
Кад се дуже лети дуже се и снива
Зар не волети опој таквог света
Где и биље росу вечном чини
Пчелињи дом чува круна цвета
У њеним недрима гнезде се опчини
Њима се узносили Драинац и Тин
Без помисли на биље ни жудња света није
Волети биље побожни је чин
Само ако је из братства чаролије.
Дан
Бео обрис и стаза бела
Ту је сувишан висак и либела
Из неба бије сјај сунчева врела
Придружују му се ветрови чинела
Рубом шуме озон пуни плућа
Около шаље ведре телеграме
Бео изишао из рубља сванућа
И качи се брдима о раме
Маштом дотичем белост неба лака
Што под опсадом држи крда шума
Држи их до расколничког мрака
Увек намереног да свему тражи ујам.
|