U mašti živi unakrsni svet
Što je unakrsno uvek dublje biva
Što je unakrsno ima duži let
Kad se duže leti duže se i sniva
Zar ne voleti opoj takvog sveta
Gde i bilje rosu večnom čini
Pčelinji dom čuva kruna cveta
U njenim nedrima gnezde se opčini
Njima se uznosili Drainac i Tin
Bez pomisli na bilje ni žudnja sveta nije
Voleti bilje pobožni je čin
Samo ako je iz bratstva čarolije.
Dan
Beo obris i staza bela
Tu je suvišan visak i libela
Iz neba bije sjaj sunčeva vrela
Pridružuju mu se vetrovi činela
Rubom šume ozon puni pluća
Okolo šalje vedre telegrame
Beo izišao iz rublja svanuća
I kači se brdima o rame
Maštom dotičem belost neba laka
Što pod opsadom drži krda šuma
Drži ih do raskolničkog mraka
Uvek namerenog da svemu traži ujam.
|