|
Пред нама је поглед унатраг на рат и на ратове, упечатљива прича без милости према било коме. Казивање је то са леве половине данашњег света, веран приказ даље, али нажалост и ближе прошлости, виђен и предочен у име оних вредности које је југословенска борба промовисала и којима се увелико прикључила општим оквирима европске антифашистичке свести и савести. Међутим, евокација народноослободилачког покрета није ни у ком случају и његова апотеоза, није она свима нама добро позната накнадна шминка историје. Подразумева се да на праведној страни није потребно накнадно улепшавање.
У текстовима ове књиге, у документарним саопштењима, као и у коментарима Менсура Сеферовића, никако се не скривају тренуци зебње и замора, чак ни тренуци повремених партизанских поклекнућа. Израњају понекад и дубоко закопане унутрашње тензије, баш као што се не мимоилазе ни други ситнији греси легендарне „конспирације“; а где-где ни појаве политичке сегрегације. Не заташкавају се ни појаве сталног осипања борбеног састава, дезертирања, а у неколико махова обрађена су чак и трагична растакања борбених јединица. Не скрива се, дакле, друга страна нашег прослављеног рата против сила осовине, што, разуме се, не умањује већ увећава вредности побуда, па бар делимично и резултата. Уосталом, какав би то холивудски рат био да се све то није догађало? Другим речима, не прескаче се оно што је досад улепшавајућа партизанска историографија, нарочито у популарним текстовима и школским уџбеницима увелико изостављала и тиме, сувише често, доводила у питање веродостојност основне истине. А та је да су се водиле надчовечански тешке борбе у име заједничких савезничких антифашистичких циљева. Дакле, подразумева се да општа подела на право и криво остаје, али се смешта у далеко уверљивији контекст но у досадашњој, тријумфалистичкој популарној историографији. Јер да се не заборави: постоје увек и дубље истине, истинитије од рутинских истиница за свакодневну употребу.
|
Исак Гарибовић: Без назива, комбинована техника, 2005.
|
|
Задивљујуће, али помало и тужно – као какав роман у роману – делују они делови ове свеобухватне хронике које се односе на јунака и чудака Петра Радовића, који је од добро одшколованог краљевског официра пилота, вођен својим политичким и моралним убеђењем доспео у устаничке, партизанске редове да би, политичким интригама ометан и понижен, напустио армију и, из пркоса или урођеног смисла за хумор, посветио се гајењу пилића. Нажалост, са појавом Милошевића, смисао за хумор га је напустио, па је поверовао да је нашао правог идола, коме се задивљено поклонио. Како је могло доћи до тога да један честит војник по професији, и несумњиво велики јунак, и себе и своју војничку част преда у руке једном кукавном преваранту, спада већ у оне бројне антрополошке загонетке нашег поднебља које обично остају без одговора.
Но, кад је већ о антрополошким загонеткама реч, има их још. А можда ће их бити и убудуће. На то имплицитно упућују они делови књиге у којима је документарно и изванредно документовано изречено све што треба да се каже о четницима и о четништву. Ова зла коб Србије и српства, ова ендемска болест бацила је многе старомодне патриоте у наручје фашистичких окупатора и довела их до свесрдне оперативне сарадње са немачком војном силом, а и са другим мање важним, али не и мање крвавим окупаторским формацијама. Био је то грех који би се у модерној Европи могао мирно одложити у прашњаве архиве полузаборава. На Балкану, нажалост, зла коб прошлости још увек подстиче немир и страховања. Данас у Србији многе паметне људе већ увелико забрињава парафашистички, новочетнички покрет хашког заточеника Војислава Шешеља. Овај „војвода“ већ и по титули коју је сам себи пришио, не обећава ни мир ни спокојство. У овом тренутку повукао је за собом добру трећину гласача, обећавајући нове границе велике, превелике Србије и исправљање свих фантомских неправди. Много пута у Европи већ виђено, и са познатим исходима, али се код нас још увек однекуд сабласно најављује.
|
|
Задња измјена: 2005-06-14
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|