|
Главни камени надгробни споменик припада врховном рабину Мојсију Данон. Споменик има облик неправилне петеростране призме, којој су стране једнаке, горња страна је заравњена и изгледа као шестострана призма. Камен је дугачак 150 цм, а висок 96 цм. Камено постоље је дужине цца 190 цм, а ширине 90 цм, са сјеверне стране уклесан је натпис на старохебрејском језику и преведен значи:
„Овај камен који је овдје подигнут
нека буде као знак и споменик
укопа једне свете особе
чија су дјела чудесна
и о коме се може казати
да је био побожан и свет
он је наш господин учитељ и велики рабин
рабин Моше Данон.
Његова добра дјела нека нам
помогну. Амен!
Одселио се од овог свијета дана
20 сивана године 5590 (1830).“
Јевреји, кад су у 16. вијеку дошли из Шпаније, наишли су на добар пријем у Босни и Херцеговини. Брзо су се прилагодили животу у новој домовини. Вијековима су живјели својим патријархалним животом, вриједно радили и били вјерски повезани. Покојнике су сахрањивали под гломазним каменим споменицима. Чело споменика било је исписано подацима о покојнику.
У наведеној гробници сахрањен је рабин Мојсије Данон који је 1815. године изабран за врховног рабина. Врховни рабин је имао велику власт над својим вјерницима. Био је и судац Јеврејима у међусобним споровима а заступао их је код врховних власти.
За вријеме живота Мојсија Данона, босански валија у Сарајеву је био Ружди-паша. Важио је као врло незгодан и подмитљив човјек.
Тада је Јеврејин из Сарајева Моша Хавије у Травнику прешао на исламску вјеру и постао дервиш Ахмед. Дервиш Ахмед убрзо нестаје из града. Ружди-паша, тадашњи валија, који је такођер припадао реду дервиша, оптужује Јевреје да су убили Мошу, односно дервиша Ахмеда из мржње што је прешао на туђу вјеру. Ружди-паша тражи велику крвнину у новцу коју Јевреји нису могли да исплате.
Ружди-паша по доласку из Травника у Сарајево издаје наредбу да се затворе врховни рабин и десеторица његових најближих сарадника као таоци. У суботу 4.XI (хашвана) 1820. године пронесе се глас у Темплу да је паша наредио да се таоци поубијају.
Један богатији Јевреј потплати муслимана Али Асака (који је иначе од раније мрзио пашу) да побуни незадовољне муслимане против Ружди-паше, те да тако спасе затворене Јевреје. Али Асак сакупи доста истомишљеника, провали у затвор и ослободи затворенике. Незадовољни народ провали и у пашине конаке, паша се успије спасити бјегством из конака. Прикупљена свота износила је 15000 дуката. На име крвнине паша је тражио 500 кеса гроша.
По изласку из затвора врховни рабин Мојсије Данон нареди да се од прикупљеног новца за њихов откуп (свота је паши била премалена) сагради Јеврејски храм код Безистана у Сарајеву 1822. године.
|