|
У периоду од 2001. године а закључно са 2002. годином, џамији је враћен њен стари сјај. Извршена је реконструкција Севри Хаџи Хасанове џамије тј. њених недостајућих дијелова.
Џамија
Приступ реконструкцији Севри Хаџи Хасанове џамије се састојао у истраживању писане грађе, архивске фото-документације, те истраживањима на локалитету порушене џамије. Циљ изведене реконструкције је био враћање џамије у што изворније стање, уз кориштење изворних грађевинских материјала, и начина градње по старим методама.
Реконструисана је мунара од постоља па до врха, уз добрим дијелом употребу оригиналног камена тенелије4. Затим је враћен кров са покровом од камене плоче, и стављен мостарски камени алем на врх. Јужни и западни зидови су реконструисани на недостајућим дијеловима, са прецизним квадерима камене тенелије од које је џамија и саграђена. Све оштећене или уништене профилације на врху зидова су измјењене новим од исте израде. У хајату су надомјештени недостајући његови дијелови тј. кровиште са плочом и камени стубови (два, три стуба).
Унутар џамије извршена је сва санација и реконструкција оштећеног или уништеног ентеријера. Михраб који није имао већих оштећења је саниран и рестауриран потпуно истовјетно. Мимбер и макфиле су у потпуности реконструисане од дрвета, какве су биле прије рушења џамије. Камене транзене стављене су на горњи ред прозора. Обновљена је унутрашња дрвена купола. Такођер, враћене је сва потребна дрвенарија, унутрашњост обојена у бијело, разведена електрична струја, постављена расвјета са жељезним обручем и стакленим кандиљима.
Авлија
Уређење авлијског простора5 са сјевера џамије подразумјевало је сљедеће радове. Зид који опасује џамију је сређен, дерсован, са завршницом од камене плоче и самара. Стављена је улазна дрвена капија у старинској изради. Авлијски простор је покалдрмисан неретванским каменом облутком. На западном зиду авлије џамије реконструисана је чесма од камена, са коритом, по узору на мостарске традиционалне чесме. У источном дијелу авлије мала абдестхана, саграђена прије коју деценију, овом приликом је редизајнирана и прилагођена амбијенту – покров камена плоча, камена корита… Отворени новопројектовани шадрван употпунио је цјелину овог амбијента. Завршетак радова у авлији је пратило хортикултурно уређење са авлијским растињем.6
Закључак
На локалитету мостарске Доње махале, Севри Хаџи Хасан, један од моћнијих вакифа Мостара, саградио је џамију око 1620. године. Тиме је основао свој вакуф а све што је увакуфио-завјештао, објаснио је у својој вакуфнами – задужбинској повељи. Одмах након тога, већ 1632-34. године, у сиџилу (књизи) мостарског кадије, овај дио старог Мостара је постао познат као Севри Хаџи Хасанова махала.
Саграђена од камена тенелије из Ортијеша, Севрина џамија је објекат са једнопросторним молитвеним дијелом, хајатом, кровом са каменом плочом и са десна прислоњеном витком мунаром. Вриједносни фрагменти џамије се могу посебно навести, а оно што бих потенцирао је камена пластика михраба изведена у мукарнасу. Поред џамије овој цјелини још припада мала абдестхана, чесма, шадрван, покалдрмисана авлија а све то окружено каменим зидом са улазном капијом. Љепоту овог амбијента употпуњује још расвјета комплекса са кандиљима, фењерима… С обзиром на степен рушења у рату 1992. године, десет година иза, 2002. године је изведена успјешна факсимилска обнова малог комплекса Хаџи Севрине џамије. У служби џемата и његових потреба Севрина џамија може да настави свој обновљени живот, а такођер и да задовољи око сваког естетичара, грађанина или посјетиоца.7
Напомене
- Народне предаје о свему па и о Севри Хаџи Хасану треба узети са резервом.
- Вакуфнама Севри Хаџи Хасана – превод, види Х. Хасандедић, Мостарски вакифи и њихови вакуфи, Мостар, 2000 г., стр. 270-272.
- Извод из вакуфнаме Севри Хаџи Хасана. … Хаџи Хасан син Хаџи Велин из Хусеин Хоџине махале у Мостару. … одлучио је да за живота подигне једну џамију… Џамију и све око ње је издвојио из свог иметка и завјештао… Из свог најчистијег и на дозвољен начин стеченог иметка издвојио је 100.000 акчи и све у име Бога завјештао… Вакиф задржава за себе доживотно право управе над вакуфом, а кад умре право постављања мутевелије припашће кадији, који је дужан водити рачуна да на овај положај долазе најисправнији људи… Од вишкова ће се набављати потребне свијеће и простирка за џамију, затим ће се поправити џамија и друге вакуфске зграде… Написано у првој декади џумада 1030. године 1620-21. г., Оригинал вакуфнаме се налази у библиотеци Фрањевачког самостана у Мостару.
- Тенелија је мехки кречни камен који се вади пар километара јужно од Мостара, у каменолому Ортијеш. Углавном све џамије у Мостару су саграђене од тенелије као и Стари мост. Сви исламски декоративни елементи, као што су михраби, мимбери, башлуци, тариси итд. … су грађени од тенелије.
- Авлијски простор се протеже са сјеверне стране џамије, док са јужне стране се налазио харем са башлуцима којих данас нема.
- Ван зидина џамијског простора, са јужне стране, некад се налазила махалска камена чесма са коритом која је потпуно конотирала џамији и била у јавном промету. Свакако да би њена реконструкција, ако буде жеље, била у служби данашњих потреба становника махале и њихових естетских стремљења.
- Ова џамија је била позната у 19. вијеку као Радишева џамија по истоименој породици и имамима који су вршили дужност у овој џамији и у Махали живјели.
Литература
1 Хасан Наметак, Мостарске џамије и њихови вакуфи, Нови Бехар, Сарајево 1936. г., X, стр. 273.
2 Наше Старине, Рад управе за заштиту споменика у Мостару, извјештај за годину 1956-57., Сарајево 1960. г.
3 Хивзија Хасандедић, Севри Хаџи Хасанова џамија у Мостару, Гласник ВИС-а, (врховног исламског старјешинства), Сарајево 1964. г., бр. 7-9, стр. 338-341.
4 Хивзија Хасандедић, Споменици културе Турског доба у Мостару, Сарајево 1980. г., стр. 26-28, 135.
5 Мехмед Мујезиновић, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига 3, Сарајево 1982. г., стр. 308-311.
6 Сиџил мостарског кадије, 1632-1634. година, превод Мухамед А. Мујић, Мостар 1987. г., стр. 62, 253, 272.
7 Др. Амир Пашић, Исламско стамбено градитељство, Загреб 1991. г., стр. 23, 77.
8 Хусеин Ћишић, Мостар у Херцег-Босни, Мостар 1991. г., стр. 36.
9 Амир Пашић, Islamic architecture in Bosnia and Hercegovina, Истамбул, 1994. г., стр. 37.
10 Карло Драго Милетић, Мостар – сусрет свјетских култура, Мостар 1997. г., стр. 90.
11 Reclaiming historic Mostar, Opportunities for Revitalization, the Aga Khan Trust for Culture and The World Monuments Fund, Sevri Hadji-Hasan Mosque, New York, Истамбул, авг. 1999. г., стр. 89-94.
12 Хивзија Хасандедић, Мостарски вакифи и њихови вакуфи, Мостар 2000. г., стр. 130-135, 211, 270-272., исти, Трагом Бошњачке баштине, Мостар 2000. г., стр. 17.
13 Азер Аличић, Севри Хаџи Хасанова џамија у Мостару, Херцеговина бр. 11-12, Мостар 2000. г., стр. 185-187.
14 Хивзија Хасандедић, Севрије-Окјузоглу-Волићи, Мост, Мостар, бр. 125-126. (36-37), година XXVI, април-мај 2000. г., стр. 88-89.
15 Звонић Златко, Тенелија – камен Мостара, Мост, Мостар, бр. 130 (41 нова серија), година XXVI, септ. 2000. г., стр. 67. |