Budim je stihovima božanskih rima,
Uvek zanosnu i čudesno snenu,
Opčinjenu jutarnjim ozarima
I na pragu dana – nadom zatečenu!
Budim je i tako vajem
Božanski lik tog trena,
Kao da sve čari joj dajem,
Dok slutim da je svevremena!
Budim je – na obali mora,
Sred talasa – koji peni…
Dok nad pučinom – sviće zora
I našu ljubav svevremeni!…
Budim je – na kraju veka,
Sred osvita – bela dana,
Sa zanosom kojim pesnika čeka
Božanski divna, nadom ovenčana!…
Budim je stihovima božanskih rima,
Uvek zanosnu i čudesno snenu,
Opčinjenu jutarnjim ozarima
I na pragu dana – nadom zatočenu!
|