Године су неумољиве и пролазе
све је мање Њежности између нас
Можда ме и мање волиш
Времена су кажеш другачија
у Кретњама Твојим има и Страха
и Зачуђености има другачије
можеш ме и пољупцима Усмртити
можеш о Мени све сазнати
само Никада
Никада нећеш разумјети
Зашто сам заљубљен у Мостар
Можеш повјеровати Птици Ругалици
ономе љубичастом осипању
несталој Равнотежи и несталој Симетрији
можеш повјеровати шведском Нескладу
и хладноћи мојој шведској
Двојнику моме који је узалудно
Наговара
да ме почињеш Заборављати
само Никада
Никада нећеш разумјети
Зашто сам заљубљен у Мостар
Знаш за моја Рањива Мјеста
знаш за ону Празнину која ме Боли
ја сам један несретан Странац у овој земљи
и Нећу да се одрекнем Југа
и мириса Пелина и Хлада Смокве
поново се Шипци у мени распрскавају
хоћу да се сјећам Рондоа
Радобоље Бранковца
хоћу да се сјећам небеског плаветнила
Бехара
и Неретве и Вележа и оне чудновате свјетлости
Знаш за моја Рањива Мјеста
знаш за ону Празнину која ме Боли
само Никада
Никада нећеш разумјети
Зашто сам заљубљен у Мостар
Вријеме може и да Свисне
и да се пробудим Мртав у своме
шведском стану
једино ћеш ме Ти у Несрећи мојој
Разумјети и Заплакати
и благост Усана на мезарју засадити
само Никада
Никада нећеш разумјети
Зашто сам заљубљен у Мостар
Записано у Болнесу (: Bollnäs), Шведска, крајем јула 1996.;
Из рукописне збирке „Ко би рекао да је то могуће“
|