|
Бакамовићи су стара мостарска породица по којој је махала у западном дијелу града добила назив Бакамлук. Надаље, све до изградње нове зграде Бискупског ординаријата (популарно названа Бискупија) 1906. године, коју је пројектовао Максимилијан Давид, ово земљиште се звало Бакамовића главица пошто је било у власништву ове породице. Временом се, сасвим неправедно и нелогично, наметнуо нови назив Бискупова главица. Према до сада пронађеним подацима први помен овој породици у Мостару потиче из друге половине 17. вијека. Наиме 1636. године се у писаним изворима појављује име Махмуда а 1754. Хасана Бакамовића. То не значи да њихових предака није било и раније у Мостару. У махали Захум све до почетка посљедњег рата (1992-1995.) налазила се Бакамовића улица која је 1946. године преименована у улицу Стјепана Шулентића. Породица Бакамовић имала је своју земљу у Широком Бријегу, Габели и Мостарском блату гдје се налазила њихова кула што све указује на велико богатство које је посједовала. Из сиџила благајског кадије се, између осталог сазнаје, да су 1792. године прваци Мостара: Ибрахим ефендија, муфтија Алага Дадић, Хасан-ага Бакамовић, Мехмед-ага Ћумурија и Омер-ага Ћемаловић позвани да дођу на једно савјетовање код валије у Травник. Према томе Хасан-ага Бакамовић је тада словио за угледног грађанина Мостара. Неколико чланова ове породице ишло је на хаџ чиме су стекли назив хаџија а то су: хаџи Салих, хаџи Ахмед, хаџи Хасан-бег, хаџи Хасан, хаџи Јусуф, хаџи Мехмед-ага, хаџи Мухамед-ага, хаџи Авдага и хаџи Јусуф.
Нема поузданих података али према предаји изгледа да су два брата Баба Бешир и хаџи Лафо Бакамовићи саградили Баба Беширову џамију на Балиновцу и хаџи Лафину у Захуму. Прва је саграђена у другој половини 16. вијека а друга прије 1631. године. По вакифу (легатору) Баба Беширу махала је добила назив који се појављује у пописном дефтеру Херцеговачког санџака из 1585. године.
У посједу вакуфа Баба Бешира 1931. године налазило се: џамија, кућа, воћњак, два градилишта, ораница и три харема који су запремали око 5300 квадратних метара површине. Нешто земље налазило се у Биограцима код Мостарског блата. Још један члан ове породице Хасанага, син Дервиш Мухамед-аге Бакамовића био је имућан што показује његова закладница писана 1838. године којом завјешта кућу у Чејван чехајиној махали и четири дућана у њеном приземљу. Даље је навео да мутевелија односно управитељ вакуфа дућане издаје под кирију и да се од тих прихода за три мјесеца годишње купује хљеб за сиротињу у махалама наведених Бакамовића. Вакуфнама се чува у Фрањевачком архиву у Мостару и заведана је под бројем АТ IV/191. Извјесни хаџи Авдага Бакамовић опоручио је 1908. године 200 круна од чега се по половина имала трошити на имама и мујезина Баба Беширове џамије. Јусуф-бег Бакамовић са своје стране такође је помагао вакуф ове џамије, а поклонио је своје земљиште у Козици у Миљковићима на коме је 1910. године изграђен мектеб. У харему џамије на Балиновцу покопани су Хасан-бег Бакамовић, умро 1807., Дервиш Мухамед Бакамовић, умро 1837., хаџи Хасан-бег Бакамовић, умро 1839., Хасан-бег Бакамовић, умро 1873., Хамида Бакамовић, умрла 1915. и хаџи Јусуф-бег Бакамовић.
Вакиф хаџи Али-бег Бакамовић Лафо је саградио џамију на Раскршћу у Захуму а у посједу овог вакуфа поред џамије се налази: двије куће, два воћњака, дућан и два харема који запремају 11727 квадратних метара површине.
|
Салих-бег Бакамовић
|
|
Из ове познате и угледне мостарске породице потекао је Салих-бег Бакамовић који је рођен у Мостару 1885. године.
Са своја два брата још као дјечак одведен је у Цариград на науке. Млади брат је умро као студент док је старији служио као војни аташе Отоманске царевине у Цириху и Женеви за вријеме Балканског и Првог свјетског рата. Након што се разболио враћа се у Мостар гдје умире. Салих Бакамовић је у Цариграду завршио приватну грчку гимназију а потом уписује студиј права али га прекида и наставља школовање у Бечу на филозофском факултету и факултету за оријенталну филологију. Прелази у Будимпешту на Оријенталну академију коју завршаје и на истој хонорарно предаје турски и француски језик.
Млади Мостарац се показао као врло образован и ускоро је у служби код турског конзула у Будимпешти. Након тога враћа се у родни Мостар гдје га мостарски муфтија узима за свог секретара. Претходно се у Мостару бавио земљорадњом што му је стварало душевни мир. Једно вријеме је радио у редакцији Исламског гласа у Сарајеву гдје је објављивао радове. Добро је познавао више језика француски, њемачки, турски, арапски, мађарски, италијански, есперанто и перзијски језик а дјелимично грчки, шпански и енглески. У Мостар је 1932. године дошао Емир Шекиб Арслан, познати арапски писац и публицист који је проучавао живот муслимана у цијелом свијету. У Мостару се састао са градоначелником хаџи Ибрахимом еф. Фејићем, муфтијом хафизом Омером еф. Џабићем и Салих-бегом Бакамовићем. Овај трилинг образованих грађана водио је успјешно мостарске муслимане Бошњаке кроз бурно вријеме. Емир Шекиб Арслан се фрапирао њиховим знањем а посебно Бакамовићевим познавањем језика што је представљало повод да управо Бошњаке уврсти меду најнапредније муслимане свијета. Мостар је уистину имао сјајне генерације улеме која је потицала из богатих и угледних мостарских породица које су временом милом или силом уклоњене са друштвене позорнице како би се обезглавио муслиманско бошњачки корпус.
Салих-бег Бакамовић је био економиста, новинар, плодан писац и преводилац. Зна се да је написао турско-босански рјечник али нажалост није штампан. Чак се не зна шта је било са тим драгоцјеним рукописом. За експерта у београдском турском посланству постављен је 1928. године. Напустио је ту функцију и вратио се наредне године у Мостар гдје је постављен за секретара у муфтијству. Интензивно се бавио преводилачким радом. Иза њега су остала многа преведена дјела од којих је већина објављена у Првој муслиманској књижари и штампарији Мухамеда Бекира Калајџића у Мостару. Главна преведена дјела су му: Тарик – Освојење Шпаније – турска драма у шест чинова од Абдул Хак Хамида, Панисламизам и пантурцизам превод с француског, Панисламизам са турског језика од Џелал Нуриј Беја, Универзални преглед периодичне штампе у исламском свијету с арапског језика, Енглеска власт у Индији с перзијског језика, Исламске дужности с гледишта хигијенског од др. Ахмеда Џејхуна, Писмо сер Скауена Бланта (: Scawen Blunt) с арапског језика, Муслиманка цивилизација од Густава ле Бона с француског језика, Буђење ислама и арапа од Еугена Јунгеала, Интелектуални покрет у арапском свијету и многе расправе и публикације. Сам је написао Граматику турског језика, Граматику есперанта и Велики приручни рјечник оријенталних ријечи. Сарађивао је у бројним листовима и часописима: Гајрету, Исламском свијету, Мусавату, Правди, Обзору, Новостима, Народном јединству, Бисеру, Новом времену, Вакту, Исламском гласу, као и у часописима у Бечу, Цариграду и Будимпешти. Познат је по одличним преводима турских списа, фермана, берата, бујрутлија, мазбата, фетва на све европске језике. Био је боем а акшамлуке је волио проводити у лонџи на имању у Илићима. Код њега су се окупљали најугледнији Мостарци и уз жубор Радобоље разглабали о актуелним питањима из свих области друштвеног живота. Често би га Смаилага Ћемаловић, владин повјереник за Мостар, молио да дође у суд ради превођења стручних списа са страних језика. Фијакериста би га сатима чекао пред вратима љетниковца да се уреди и крене у суд. У његовом лику осликавала се достојанственост а фрак који је носио чинио га је елегантним и отмјеним. Увијек је био свјеже обријан и уредно обучен. На имању у Илићима поставио је најсавременије уређаје за наводњавање и обрађивање земље. Први је у Илићима засадио марелицу, кајсију посебне врсте. Интензивно је обављао коресподенцију са члановима академија у Бечу, Паризу, Варшави, Будимпешти, Загребу и Београду. Слао им је извјешатаје о културним, националним и економским приликама мостарских муслимана Бошњака. Превео је и сам издао у Мостару 1928. године дјело Живот и морал Мухамедов од Алберта Фуа.
|
Салих-бег Бакамовић: Тарик – Освојење Шпањолске
|
|
Како је дошао у дирекцију рудника у Брези није познато. Радио је на мјесту надзорника тамошњег рудника а становао је у једној малој соби. У Брези је живио и његов средњи син Мухамед, познати револуционар заслужан за подизање устанка у том крају. У августу 1941. године Мухамеда су усташе ухватиле и отпремиле у Јасеновац. Настрадао је у њемачком логору у Тронтхајму 1944. године. Име му је уклесано на надгробној плочи у Тронтхајму и на Партизанском споменику у Мостару.
Салих-бег Бакамовић је умро од упале плућа у Брези 17. децембра 1940. године гдје је и сахрањен. Новине су о томе донијеле вијест: – Салих-бег Бакамовић, риједак интелигент, културни и јавни радник, умро у Брези као намјештеник тамошњег рудника. Умро је напуштен од друштва које га је изиграло, а које је он, својим конструктивним идејним радом, задужио.
Сам је за живота написао епитаф за свој нишан који гласи: – Посјетићеш мој гроб, размисли добро, о моме садашњем стању. Јучер сам био као и ти жив, сутра ћеш и ти доћи у моје стање. Проучи ми фатиху пред душу. Овдје почива Бакамовић Салих-бег син Јусуф-бега, књижевник из Мостара. (Умро 17. децембра 1940. Рођен 1892.). Текст написан на босанском и арапском језику предао је инг. Ћазиму Угљену, директору рудника у Брези. Овом човјеку треба захвалити што му је о трошку рудника дао израдити башлук и бринути се о његовом одржавању. Земни остаци су му 28. октобра 1989. године пренешени у Мостар у харем Шоиновац. Од оца се тога дана у 12 сати опростио његов најмлађи син Менсур Бакамовић овим ријечима: – Драги бабо, требало је да протекне читава вјечност да се из Брезе вратиш у свој вољени Мостар, град у којем си толико пута са одабраним јаранима у својој лонџи, уз хук Радобоље, акшамлучио у предвечерја, град који си напустио кад се твоја вољена Ханифа преселила на ахирет. Запала ме посебна част, да као твој најмлађи син, уз помоћ твојих унука и најближе родбине пренесем твоје посмртне остатке из далеке Брезе, да у тишини високих борова, крај своје вољене Хане и сина Јусуфа вјечно почиваш. Нека ти је рахмет души.
На Шоиновцу је тога дана говорио и проф. Салих Рајковић подсјећајући на мостарске писце, књижаре и штампаре који леже на сусједним обронцима: – Дођосмо у посјету Салих-бегу да му фатиху проучимо, што у Брези опоруку остави инг. Ћазиму Угљену. Бакамовићу познатом од Магриба и Машрика, од Цариграда до Париза и осталих мјеста које је овај поета походио...
Салих бег Бакамовић, један од најзнаменитијих интелектуалаца које је Мостар дао, остаје записан као члан круга вјерских модерниста познат као писац и преводилац радова о реформизму, панисламизму, декаденци муслимана, еманципацији муслиманске жене и развоју напредних идеја у арапском, турском и босанском свијету. Умро је дубоко разочаран у друштво што је и био разлог да сво имање прода и добивени новац за живота потроши.
|
|
Задња измјена: 2004-11-05
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|