|
Ова је џамија више пута оправљена. Из натписа (само година) уклесаног на плочи величине 20 x 10 цм, која је узидана изнад улазних врата у мунару, сазнајемо да су 1116. (1704.) године вршени неки оправци на џамији или на мунари, или је, можда, те године мунара саграђена. Хаџи-Ибрахим еф. Рибица, трговац и бивши предсједник Вакуфског повјеренства у Мостару, измјенио је 1934. године властитим средствима потпуно дотрајали кров ове џамије и извршио неке друге мање оправке и бојење њеног ентеријера2. У 1978. години извршени су темељни конзерваторско-рестаураторски радови на овом објекту (осим мунаре) као значајном споменику исламске сакралне архитектуре у Мостару.
На лијевој софи саграђена је пространа соба која служи и за одржавање вјерске обуке. На десну софу, гдје се у углу налазе врата за улаз у мунару, доведена је вода и постављено бетонско корито и двије чесме. Ово је хајрат хаџи Халила Пинтула и жене му Разије из Мостара.
Први познати имам ове џамије био је неки Хусеин еф. који је потписан као свједок на једном хуџету мостарског кадије од 24. реби’а I 1137. (1724.) године3. Године 1768. ову је дужност вршио Хусеин Челебија који је потписан као свједок приликом једног вјенчања које је обавио мостарски кадија 13. мухарема 1182. (1768.) године4. Од конца деветнаестог стољећа имами и хатиби ове џамије били су: хаџи Али-Риза еф. Карабег, Ариф еф. Сефић, Хусејин еф. Ризвић, Ахмед еф. Фазлагић и хаџи Салих-ага Хамзић5. Џамија се више година отварала само уз рамазан. Данас се у њој клањају акшам и теравих намаз.
Вакуф ове џамије имао је у своме посједу слиједеће: кућу с двориштем и воћњаком, три харема, два градилишта и једну њиву. Све ове некретнине уписане су у гр. ул. бр. 333, 3129 и 3096, и запремају површину од 5296 м2 6. Овај вакуф имао је нешто земље и у Боградцима код Мостарског Блата7.
Дервиш Мухамед Бакамовић, син Хасан-агин, својом закладницом од 1. мухарема 1254. (1838.) године завјештао је кућу у Ћејванћехајиној махали и четири дућана у њеном приземљу. Одредио је да мутевелија издаје сваке године дућане под кирију и приход троши у сљедеће:
- да се за три мјесеца (реџеп, шабан и рамазан) купује по 150 гроша хљеба и дијели сиротињи Баба Беширове и хаџи Али-бега Лафе махале.
- да се даје сваке године по 25 гроша за учење хатми за душе: оца му Хасан-аге, мајке Фатиме, брата Ибрахима и за вакифову душу8.
Махмуд-бег Ђикић, син Ахмет-бегов својом закладницом од џумада II 1266. (8.10. – 7.11.1849.) године завјештао је кућу и воћњак у Захуму. Одредио је да мутевелија издаје ове некретнине сваке године под закуп и приход троши у слиједеће:
- да се сваке године проучи хатма за вакифову душу и да се за то учење плаћа по 50 гроша,
- да се сваке године купује мукава за Баба Беширову џамију9.
Ибрахим-ага Темим, син Али-агин својом закладницом од прве декаде сафера 1320. (20.-30. маја 1902.) године завјештао је кућу и башчу у Баба Бешировој махали (Балиновцу) и одредио слиједеће:
- да имам Баба Беширове џамије проучи сваке године пред џематом на глас у џамији хатму за душу Мухамед а.с.
- да имам споменуте џамије проучи сваке године по двије хатме: једну за вакифску душу и другу за душу оца му Али-аге и мајке Ђулсуме. За учење прве хатме плаћаће му се по 75, а за учење друге и треће по 50 гроша.
Вакиф на крају одређује да се остатак прихода подјели на седам дјелова и исплаћује: два имаму и хатибу Баба Беширове џамије, два муезину, два мутевелији и један за расвјету споменуте џамије10.
Хаџи Авдага Бакамовић син Авдагин опоручио је 1908. године 200 круна и одредио да се једна половина да имаму, а друга муезину Баба Беширове џамије11.
Овдје треба још истакнути да је хаџи Јусуф-бег Бакамовић (умро 1917. године) често новчано помагао вакуф ове џамије. Он је даровао земљиште у махали Козици у Миљковићима (село око 3 км западно од Мостара) на ком је 1910. године саграђен мектеб12.
Хареми (гробља)
Прије смо истакнули да је вакуф ове џамије имао у своме посједу и три харема: Велики харем уз џамију, харем Јејевина и харем Пашњак (мирија) у Захуму, који су запремали површину од 4.198 м2. Ми смо 1940. године преписали све натписе са нишана из Великог харема код џамије које смо тада овдје нашли и успјели дешифровати. Доносимо их хронолошким редом:
- Мустафа Пучјак, син Хасанов, умро 1180. (1766.) године.
- Дудија, кћерка Азизова, умрла 1220. (1805.)
- Хасан-ага Бакамовић, син Дервиш Мехмедов, умро 1222. (1807.)
- Мустафа Дурановић, син Салихов, умро 1224. (1809.)
- Разија, кћи Салихова, умрла 1249. (1833.)
- Ђулсума Сефић, кћи хаџи Алијина, умрла 1253. (1837.)
- Зејнеба Дурановић, кћи Дервишова, умрла 1253. (1837.)
- Дервиш -Мухамед Бакамовић, син Хасан-агин, умро 1253. (1837.)
- Хаџи Хасан-бег Бакамовић, син хаџи Ахмед-бегов, умро 1255. (1839.)
- Мунтеха Диздар, кћи хаџи Алагина, умрла 1259. (1843.)
- Мустафа Ђикић, син Абдулахов, умро 1265. (1849.)
- Махмуд-бег Ђикић, син Ахмед-бегов, умро 1266. (1850.)
- Хусеин, син Халилов, умро 1267. (1851.)
- Ахмед Дурановић, син Алин, умро 1279. (1862.)
- Фатима Дурановић, кћи Вејсилова, умрла 1286. (1869.)
- Јусуф, син Мустафин, умро 1287. (1870.)
- Ахмед-бег Ђикић, син Махмуд-бегов, умро 1287. (1870.)
- Хасан-бег Бакамовић, син хаџи Мехемедов, умро 1290. (1873.)
- Мустафа-ага Слипичевић, син Омер-агин, умро 1325. (1907.)
- Фатима, кћи Мустафина, умрла 1325. (1907.)
- Зејнеба Грчић, кћи Мухамед-агина, умрла 1325. (1907.)
- Хатиџа Балић, кћи Омер-агина, умрла 1325. (1907.)
- Ибрахим-ага Балић, син Мустафа-агин, умро 1325. (1907.)
- Ариф-ага Ћемаловић, син хаџи Мустафа ефендије, умро 1326. (1908.)
- Сулејман-ага Муштовић, син Али-агин, умро 1326. (1908.)
- Ханифа Рајковић, кћи Мустафа-агина, умрла 1326. (1908.)
- Назифа Велић, кћи Салих-агина, умрла 1326. (1908.)
- Хаџи Мухамед еф. Ћемаловић, син хаџи хафиз Мухамед еф., умро 1327. (1909.)
- Фатима Зачина, кћи Аганова, умрла 1328. (1910.)
- Дервиша Кајтаз, кћи Салих-агина, умрла 1330. (1912.)
- Хаџи Февзи-ага Хаџић, син хаџи Дервиш-агин, умро 1330. (1912.)
- Наза Спужић, кћи Мехмедова, умрла 1330. (1912.)
- Мехмед Козо, син Мехмедов, умро 1330. (1912.)
- Хаџи Хатиџа Вучијаковић, кћи хаџи Ибрахимова, умрла 1331. (1913.)
- Хамида Нукић, кћи Омер-агина, умрла 1331. (1913.)
- Мустафа Зерделић, син Мехмедов, умро 1331. (1913.)
- Хамида Бакамовић, кћи Јусуфова, умрла 1333. (1915.)
- Мулија Никшић, кћи Тахир-агина, умрла 1333. (1915.)
- Мехмед Џампо, син Абдулахов, умро 1334. (1916.)
- Ђулсума Диздар, кћи Мустафина, умрла 1334. (1916.)
- Хаџи Јусуф-бег Бакамовић, син хаџи Мухамед-бегов, умро 1335. (1917.)
- Мухарем Арап, син Абдулахов, умро 1335. (1917.)
- Хаџи Ибрахим Елезовић, син хаџи Махмут-агин, умро 1335. (1917.)
- Мунтеха Бајгорић, кћи Мустафина, умрла 1335. (1917.)
- Ђулсума Гиле, кћи Омерова, умрла 1336. (1918.)
- Зиба Благајац, кћи хаџи Мустафина, умрла 1336. (1918.)
- Мухарем-ага Двизац, син Салих-агин, умро 1336. (1918.)
- Хаџи Салих-ага Котло, син Ахмет-агин, умро 1343. (1924.)
- Хаџи Мухамед-ага Бошњић, син хаџи Ибрахимов, умро 1348. (1929.) године.
У овом харему се налази још двадесетак нишана али се у њему нико не сахрањује има више од 40 година. У харемима Јејевина и Пашњак престало се одавно сахрањивати и преко њих је проведена цеста која води од Мостара према врелу Радобоље. Сви нишани из ова два харема су одавно уништени.
____________________
1 Анкара, Тапу ве Кадастро, Дефтер 16483 и 484; опширни попис за Херцеговину и два свеска. Копија у Академији наука и умјетности БиХ, Сарајево. Упореди: Мухамед А. Мујић, Питање старе православне цркве у Мостару и њена оправка 1833. године. Прилози – ПОФ, Сарајево, 1978., стр. 82. По титули „ага“ може се закључити да је вакиф био заповједник једног одреда турске плаћене војске. Епитет „баба“, опет, каже да је он, под своје старе дане, постао приор неког дервишког реда који је у његово доба дјеловао у Мостару.
2 Архива Вакуфског повјеренства у Мостару (АВПМ), акт број 261/1934. W Lev Arndt израдио је лијеп цртеж ове џамије који је изашао у часопису Нада, Сарајево, 1903., број 3, стр 33.
3 Acta turcarum, Архива Херцеговине (АТАХ), 9/433.
4 Сиџил мостарског кадије број 5, лист 119 а, оригинал у Гази Хусрев-беговој библиотеци.
5 По сјећању хаџи Мустај бега Фазлибеговића.
6 Вакуфска грунтовница у одбору ИЗ Мостар.
7 АВПМ, акт број 180/109.
8 Acta turcarum Провинцијалата херцеговачких фрањеваца (АТПХФ) IV/191.
9 Сиџил вакуфнама у Гази Хусрев-беговој библиотеци, 1, број 309, стр. 40.
10 АВПМ, акт број 430/1903.
11 АВПМ, акт број 87/1908.
12 АВПМ, акт број 625/1911.
|