Турци који су изузетно цијенили питку воду у кланцу између Гребена и Клиса саградили су чесму цистерну коју су мјештани неко вријеме звали „Три краља“3. Објекат чесме је саграђен од обрађеног камена тесаника у облику цистерне са отвореним предњим дијелом у виду тријема засведеног сводом оријенталног облика. У том засведеном тријему изграђене су три нише за воду са по једном лулом за испуштање воде. Чесма је споља покривена засведеним сводом од обрађеног камена оријенталног типа – лука на шиљак. Свод је споља био омалтерисан. По свом облику овај објекат представља тип Михраб чесме.
2. Хан Јусуф-паше Машковића
Преко пута Вранске тврђаве налази се хан изграђен у вријеме турског господства у том дијелу Далмације, који је препуштен тихом пропадању. Грађен је у првој половини XVII стољећа, а његов задужбинар је Јусуф-паша Машковић, родом из Вране. Он се од сиромашног надничара уздигао до адмирала турске морнарице и постао зет султана Ибрахима. У наступу гњева султан Махмуд га је погубио4.
Јусуф-паша никада није видио своју задужбину. Можда је као римски император Диоклецијан (поријеклом Илир) желио да у њој доживи и проживи у миру своју старост. Иза масивног зида са накнадно изграђеном барокном зградом за становање, остаци су конака, коњушница и хамама са витким оријенталним луковима око шадрвана, зазиданих прозора и камина.
Хан Јусуф-паше Машковића заслужио је остацима своје љепоте невиђене у овим крајевима више пажње и бољу судбину од свог несретног задужбинара (легатора).
Ко је био Јусуф-паша Машковић (задужбинар хана у Врани)
Поузданик (мусахид) султана Ибрахима И и велики противник Кара Мустафа-паше. И. Јелић пише, на основу млетачких извора, да се Јусуф-паша родио у Врани као рођени роб Али-аге који је држао Врану, између Задра и Шибеника. Дјетињство је провео у великој биједи, најприје као служитељ коњушнице надинског бега Синана. Овдје Евлија јасно каже да је Јусуф-паша из Стржња. Он је доведен из Сарајева гдје је запажен као бистар дјечак и одведен је у Цариград. Ту је добио мјесто дворског вратара. Од тога часа био му је отворен пут до највиших положаја: балтаџи, бостанџи, силахдар, капундан-баша, везир... Чим је освојио Ханију (Canne), главни град Крита, био је по наређењу султана, а на изненађење цијелог царства невин погубљен 4. зилхаџе 1055. (21.1.1646. године)5. Његова је жена Фатима султанија кћи султана Ибрахима И.
3. Џамија, мунара и тврђава у Дрнишу6
Град Дрниш је освојио Гази Хусреф-бег 1522. године, а ослободио га је сердар Накић 1647. године. Дрниш је био значајан центар и упориште под турском влашћу. Свакако да је објеката исламске провинијенције по градовима Далмације, који су се налазили под турском влашћу било много, али су од њих до дан данас само неки сачувани. Узрок њиховом нестанку је у изградњи тих вароши по новим регулационим плановима, њиховој напуштености и препуштању зубу времена. Од некадашње џамије у Дрнишу, данас цркве светог Антуна, остао је средишњи дио са тромпама без куполе која је срушена, а сада је умјесто полулоптастог свода изграђена равна таваница од резане граде. Тако извана и изнутра џамија је изгубила свој првобитни изглед и са дрвеним кровом у потпуности се уклапа у архитектонску цјелину са црквом. Уз југозападни дио цркве налази се квадратични звоник који је касније дограђен. Од минарета који се налазио уз џамију, нема ни трага. У унутрашњости бившег молитвеног простора испод тромпа, у сва четири кута налазе се сачувани украси у облику сталактита у османско-арапском стилу. У простору званом Градина, у непосредној близини цркве светог Антуна, налазе се остаци испод шерефе (галерије) у висини са подножјем (ћупом) 12,00 м остаци мунаре неке друге џамије чији се темељи и дан данас назиру из земље. У Дрнишу је поред главне градске џамије била изграђена и сахат кула. Након одласка Турака сахат из ове куле однесен је у Шибеник, гдје се и дан данас налази на звонику цркве светог Ивана, саграђене у XV стољећу. Мунара је озидана каменим тесанцима слабе чврстоће. Није била велике висине, али је била изграђена у складним пропорцијама. У истом дијелу града званом Градина, на каменитом гребену изнад кањона рјечице Чиколе, налазе се остаци тврђаве са дивним зидовима изграђеним у два појаса један око другог у висини (4 до 5 метара) са великом и високом кулом кружног тлоцрта у средини. Кула је имала приземље и три ката. Са својом монументалношћу доминирала је цијелим Дрнишом.
Врло мали број споменика исламске архитектуре сачувао се до данас у дијелу Далмације којим су господарили Турци. Али на примјеру и тог малог броја објеката који је сачуван може се закључити да они показују висок ступањ исламске цивилизације, културе, једнакости, величине, функционалности и богатство на свим пољима људске дјелатности и практичну примјену, како у вјерском тако и у свјетовном погледу. Изгледи многих објеката исламске провинијенције из онога доба који су постојали у Далмацији, а нестали су са лица земље, познати су нам на основу сачуваних гравура, цртежа, записа и путописа из онога времена. Због ограничености простора навешћемо само нека запажања. У катастрофалном потресу 1667. године у Дубровнику срушена је до темеља дубровачка поткуполна џамија у средишту града. Тај примјер нам говори о вјерској сношљивости и толеранцији између Босне и Дубровника у времену од Кулина бана до краја XVII стољећа, много већој него у кратком временском периоду 1991-1995. година када је несигурност владала за Бошњаке на сваком кораку. Према роману хрватско-бошњачког писца Ф. Шеховића, у граду Дубровнику ђаци гимназијалци провоцирали су, тукли и усмртили свога колегу Елмазбеговића на тамошњем гробљу само зато што је другачијег свјетоназора, Бошњак-муслиман. Дубровчани су одмах по доласку Турака у наше крајеве ступили с њима у пословне односе. Имали су своје насеобине у Босни и другим балканским земљама са трговцима занатлијама и својим црквама. Дубровчани су бивали закупци рудника. Увозили су за своје потребе из Босне: занатске производе, посуђе, текстил, ношњу, постељину, сагове, свијећњаке, браварске производе, производе од свиле и многе друге.7
Напомена: Погледајте објашњење у броју 186 (97 - нова серија)
____________________
1 Здравковић, Арх. Иван, Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији, Београд, 1964. 136. 137. стр.
2 Челеби, Евлија: Путопис, пријевод Хазим Шабановић, Сарајево 1973, 153. Клис је освојио Хусреф-бегов војвода Мурад-бег Тардић, родом из Шибеника.
3 Здравковић, Арх. Иван, Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији, Београд, 1964. 138. 139. стр.
4 Челеби, Евлија: Путопис, пријевод Х. Шабановић, Сарајево 1973. 137. 191 Јусуф-паша Машковић погинуо је 4. Зулхиџе 1055. (21.1.1646. г.).
5 Ибидем, стр. 153. Султан Ибрахим је владао од 1640. до 1648. године. Турци су освојили Дрниш за беговања Хусреф-бега.
6 Ибидем, стр. 190. Мурад Тардић, сарадник Хусреф-бегов, његов војвода и први управитељ његових задужбина, рођен у Шибенику 1537. до 1544. г. Био је клишки санџак-бег, а затим санџак-бег у Пожеги, гдје је и умро.
7 Верена хан, оријентални предмети у ренесансном Дубровнику, Сарајево 1958. г. 115. до 133. стр.
|