Први и досад једини опис Кључа дао је Стеван Делић.20 Опис је забиљежен прије деведесет година и заслужује пажњу. Он је уочио да је град подигнут на „уздигнутој узбрдици“, и да га од истока према западу затварају три високе стијене. Иако без класичног предворја, састојао се из Горњег и Доњег града.
Од истока према западу уочио је „Вилину пећину“ са понором и дубоком јаругом, гдје су се посадници снабдијевали водом у вријеме великих оборина.
Положај зидова ограничен је кречњачким громадама при спајању вањског бедема, док стјеновити терен до крајности штити источни бедем горњег града. У њему је улаз са довратницима високим 1,70 м и широким 0,80 м. Терен је нивелисан испред доњег прага, а изнад њега усјечени су степеници за излаз на стражарску стазу. Судећи по остацима кружних удубљења у зиду, шетницу је подржавала дрвена галерија.
Унутрашњост затвара дворишни простор 51x19,2 м, а на највишем гребену уздиже се главна кула (донжон) четвероугаоне основе, 8,00x8,00 м са зидом дебелим 1,80 м. Јужно од главног улаза распоређена је четвртаста кула 7,00x3,40 м коју је Делић назвао тамницом.21 Са зидовима широким од 0,80 до 1,00 м, она је надзирала тајни излаз за доњи град.
Изнад сјевероисточног бедема запажају се топовски отвори и бројне пушкарнице-стријелнице. На зидовима главне куле видљива је далеко мања бројност отвора за ватрено и хладно оружје.
За архитектуру града можда је најважнији опис спољног бедема горњег града, високог око 7,00 м и широког до 3,50 м, што је, без сумње, неуобичајено за средњовјековне градове. За западни и јужни зид тог дијела града Делић истиче да су имали дебљину 0,80 м и да одатле опсађеним није пријетила опасност.22
Прилаз главном улазу горњег града био је изведен кроз бочни зид висок 2,00 м и широк 1,40 м. У том дијелу тврђаве водоснабдијевање је било редовније из до данас добро очуване цистерне 4,00x3,00 м. Уз њу се препознају остаци неидентификоване стамбене зграде на путу према тамници.
По дужини, Доњи град се не разликује од горњег и знатно је нижи.
Много више је оштећен, тако да се осим југоисточног угла не препознају остаци зидова. У средњем вијеку су били моћни и затварали унутрашњост са истока и запада, а са сјевера, стрма падина горње фортификације. У тај дио града улазило се са сјевероистока, иза камене столице уклесане у стијени, 68x35x40 цм.
Зидови и куле омеђују приближно правилан простор двоструког четвероугла, гдје су доњи, горњи и централни простори заштићени природним стијенама. Због тога су зидови појачани само на мјестима гдје гребени нису постојали, или су тек наизмјенично примјетни.
Како би се онемогућио прилаз непријатељу до слабије озиданих бедема изнад литица на којима се град стерао, бочна кула је добила улогу истурене осматрачнице. Ако се изостави спољни бедем са улазом у нижу тврђаву, најранији зидови Горњег града брижљивије су изведени од његовог доњег и млађег проширења.
Основа Кључа показује да се на њој могао развити одбрамбени систем правилног четвероугла на нивелисаном терену са увученим мотриљама на угловима Горњег града. Како су Османи у дужим и краћим прекидима продирали у војводство, бедеми и куле су претрпјели знатне преправке, већ од Сандаљеве смрти, 1435. године.
Са Херцеговом влашћу Кључ губи политичку улогу, али му расте стратешка и економска вриједност. Тада су зидови ојачани средњовјековним опусом инцертумом са испуном од трпанца у кречном малтеру.
Једно од најинтересантнијих питања се односи на прилагођавање новој техници ратовања. Судећи према остацима стријелница и топовских отвора, град је био много безбједнији од Благаја и Самобора. Превазилажењем првобитне изградње чврстих и масивних конструкција, одбрамбени смисао је добијао на обимнијим измјенама. Вјероватно је то разлог више за проучавање промјена у темељима кула и зидова. За уношење ратних справа могли су послужити велики полукружни отвори. Ипак, положај кула и објеката Доњег града није могуће установити без истраживања, мада се у мањој мјери исти проблем осјећа и у горњоградској фортификацији. Повећање носивости доњих зидних површина није било од утицаја на горње завршетка који су се временом све више обрушавали. До осме деценије XIV вијека, висина кула није повећавана. Крајем XIV и почетком XV вијека отпочела су појачавања зидова, тако да је данас готово немогуће потпуно уочавање првобитне зидне текстуре. Споља су доживјеле задебљања презиђивањем, при дну много дебљим, при врху много ужим. Та околност је смањила ефикасност урушавања топовским гађањем. Да ли је у то доба испред града подигнут нови зид или ров не може се закључити без помоћи археологије. Сличан закључак се односи и на ојачавање кула која су спрјечавала прилаз контрафорима.
(nastavak u sljedećem broju)
____________________
1 Делић, С.Р., Кључ, ГЗМ XXIII, Сарајево, 1911., 500.
2 Динић, М., Српске земље у средњем веку, Београд, 1978., 245.
3 Динић, М., н.д., Београд, 1978., 245.
4 Јиречек, К., Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у средњем вијеку, Сарајево, 1951., 75.
5 Динић, М., Српске земље у средњем веку, Београд, 1978., 261.
6 Динић, М., н.д., Београд, 1978., 245.
7 Делић,, С.Р., н.д., 501, Динић, М., н.д., 261.
8 Ћирковић, С., Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба, Београд, 1964., 14, 218, 248, 253, 264; Јиречек, К., Историја Срба, Београд, 1952., 395; Ћирковић, С., Историја Босне, Београд, 1964., 330, 337; Орбин, М., Краљевство Словена, Београд, 1968., 38, 189, 191, 193, 361; Крешевљаковић, Х., - Капиџић, Х., Старохерцеговачки градови, Наша старина II, Сарајево, 1954., 19; Челебија, Е., Путопис, Сарајево, 1957., 446.
9 Делић, С.Р., н.д., 501.
10 Делић, С.Р., н.д., 502; Диздар (кастелан) надзорник тврђаве
11 Исто мјесто.
12 Исто мјесто.
13 Исто мјесто.
14 Вего, М., Зборник средњовјековних натписа БиХ, III, бр. 159; Вего, М., Нови и ревидирани натписи из Херцеговине, ГЗМ, Сарајево, 1964., 194; Стојановић, Љ., Стари српски записи и натписи, III, бр. 6132, Београд, 1902.; Слијепчевић, П., Старо гробље по Гацку, ГЗМ XL, Сарајево, 1928., 61-62.
15 Thalloczy, L., Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München-Leipzig, 1914., уп. карту, 1:750 000 вон Јосеф Јакубец.
16 Вего, М., Хисторијска карта средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1957.
17 Кораћ, В., Требиње, Историјски преглед I, Требиње, 1966., види карту Травуније, Нидерле, Л., Словенске старожитности, Дил. II, св. 2.
18 Ковачевић Којић, Д., Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978., уп. карту.
19 Делић, С.Р., н.д., 491.
20 Делић, С.Р., н.д., 491-502.
21 Делић, С.Р., н.д., 495.
22 Исто мјесто.
|