Мост - Индекс
Мост - Претплата
Андерс Сварстад: Сигрид Ундстед, 1910. [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 171 (82 - нова серија)

Година XXIX фебруар/вељача 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Др. Александар Ратковић
Град Кључ код Гацка

Историјски преглед и археолошка запажања

Баба планина (1737 м) је гатачки масив готово са свих страна одвојен од најнижег тла рудина. Са сјевера и југа прелази у брежуљкасте предјеле Цркутовина, Букве и Катуништа. Њен огранак, Рудо брдо (1167 м) видно се истиче у рељефу околине и са незнатним одступањем протеже се од истока према западу.

На обронцима тог брда уочава се купасто узвишење са остацима Сандаљеве резиденције Кључа, његовог најважнијег града у коме је издао највише повеља. Његова жена, Јелена, кћерка кнеза Лазара и удовица Балшића, изградила је цркву пред градом, под Маковим валом, на црквини иза куће Шулића, на Беглуку, на Шушњетици и Ханској главици1. Сандаљев насљедник, Стефан Вукчић, често је боравећи у Кључу примао посланства, мада већ тада град није имао исти статус.

Није објашњено зашто се Кључ не наводи већ у првој повељи арагонско-напуљског краља Алфонса из 1444. године, када се потврђују посједи Стефана Косаче.2 Као „castrum Glutsch“ помиње се 1448. г., а као „civitate Cluz cum castris et partinentiis suis“, 1454. године.3

Кључ - поглед на град са истока

Кључ - поглед на град са истока

Надгледајући сусједну Церницу, град је осматрао кретање најважнијим трговачким друмом, Дубровник-Горажде. Меду херцеговим резиденцијама најдуже је опстајао под османском опсадом.4 Тако је упад њихових покретљивих трупа осујећен у јулу 1463. године, поновним и кратким припајањем херцеговој територији.5

Крајем 1465. године Косача од Дубровчана тражи намирнице за опкољену тврђаву. Због бојазни од одмазде, његов захтјев је одбијен и упућен на угарске заповједнике.6

Херцегов син Влатко непосредно управља Кључем од 1464-1468. године, да би потоње године пао пред Османима уз најжешћи отпор и постао хас херцеговачког паше.7 У угарском мировном уговору, Кључ се спомиње 1519. године, а већ 1533. године дјелимично је у рушевинама.8 У турско-млетачким ратовима, 1687. године, забиљежен је као „Fortezza di Cluz“.9 Међу диздарима из 1687. године, уз кључке, помињу се и они из Клобука и Требиња10. У граду су на неодређено вријеме боравиле Турханијине трупе, одбјегле од Смаил-аге Ченгића.11 У њему су, 1861. године били заточени Стојан и Петко Ковачевић, и исте године под неразјашњеним околностима успијевају да се домогну слободе.12 Пред аустроугарску анексију, 1878. године, улогу Кључа преузима новоподигнути град у Коритима.13

Кључко подграђе са некрополом украшавао је надгробник Радоње Ратковића на коме се појављује по први пут име једног средњовјековног града.14

На географским картама, тврђава је уцртана из података преузетих из дубровачке грађе. Остаје непознато када је први пут назначена на карти са историјском подлогом. У том случају, картографска грађа била би усмјерена на посебна истраживања. На карти урађеној према дубровачким изворима до XV вијека у размјеру 1:100000, Кључ је уцртан на простору насељеном власима Плишцима и Малешевцима. Знатно касније, Талоци је урадио карту у размјеру 1:750000 са препознатљивим положајем средњовјековног система.15 На Веговој карти из 1957. године, Кључ је обиљежен као дворац Хранића-Косача.16 Пошто се тај закључак не може односити на карту требињске области, појава града не може се везивати за период старији од XIV вијека.17 Од XIV вијека и развој Цернице је захтијевао потпуну заштиту трговишта.18

Одмах послије 1878. године, на Кључу је истраживао инжењер Хуго Једличка.19 Он не само да није водио стручна археолошка ископавања, него је, шта више, опустошио локалитет, а уз то пренио два топа у Земаљски музеј.

Кључ - мезари капетана Тановића

Кључ - мезари капетана Тановића

Први и досад једини опис Кључа дао је Стеван Делић.20 Опис је забиљежен прије деведесет година и заслужује пажњу. Он је уочио да је град подигнут на „уздигнутој узбрдици“, и да га од истока према западу затварају три високе стијене. Иако без класичног предворја, састојао се из Горњег и Доњег града.

Од истока према западу уочио је „Вилину пећину“ са понором и дубоком јаругом, гдје су се посадници снабдијевали водом у вријеме великих оборина.

Положај зидова ограничен је кречњачким громадама при спајању вањског бедема, док стјеновити терен до крајности штити источни бедем горњег града. У њему је улаз са довратницима високим 1,70 м и широким 0,80 м. Терен је нивелисан испред доњег прага, а изнад њега усјечени су степеници за излаз на стражарску стазу. Судећи по остацима кружних удубљења у зиду, шетницу је подржавала дрвена галерија.

Унутрашњост затвара дворишни простор 51x19,2 м, а на највишем гребену уздиже се главна кула (донжон) четвероугаоне основе, 8,00x8,00 м са зидом дебелим 1,80 м. Јужно од главног улаза распоређена је четвртаста кула 7,00x3,40 м коју је Делић назвао тамницом.21 Са зидовима широким од 0,80 до 1,00 м, она је надзирала тајни излаз за доњи град.

Изнад сјевероисточног бедема запажају се топовски отвори и бројне пушкарнице-стријелнице. На зидовима главне куле видљива је далеко мања бројност отвора за ватрено и хладно оружје.

За архитектуру града можда је најважнији опис спољног бедема горњег града, високог око 7,00 м и широког до 3,50 м, што је, без сумње, неуобичајено за средњовјековне градове. За западни и јужни зид тог дијела града Делић истиче да су имали дебљину 0,80 м и да одатле опсађеним није пријетила опасност.22

Прилаз главном улазу горњег града био је изведен кроз бочни зид висок 2,00 м и широк 1,40 м. У том дијелу тврђаве водоснабдијевање је било редовније из до данас добро очуване цистерне 4,00x3,00 м. Уз њу се препознају остаци неидентификоване стамбене зграде на путу према тамници.

По дужини, Доњи град се не разликује од горњег и знатно је нижи.

Много више је оштећен, тако да се осим југоисточног угла не препознају остаци зидова. У средњем вијеку су били моћни и затварали унутрашњост са истока и запада, а са сјевера, стрма падина горње фортификације. У тај дио града улазило се са сјевероистока, иза камене столице уклесане у стијени, 68x35x40 цм.

Зидови и куле омеђују приближно правилан простор двоструког четвероугла, гдје су доњи, горњи и централни простори заштићени природним стијенама. Због тога су зидови појачани само на мјестима гдје гребени нису постојали, или су тек наизмјенично примјетни.

Како би се онемогућио прилаз непријатељу до слабије озиданих бедема изнад литица на којима се град стерао, бочна кула је добила улогу истурене осматрачнице. Ако се изостави спољни бедем са улазом у нижу тврђаву, најранији зидови Горњег града брижљивије су изведени од његовог доњег и млађег проширења.

Основа Кључа показује да се на њој могао развити одбрамбени систем правилног четвероугла на нивелисаном терену са увученим мотриљама на угловима Горњег града. Како су Османи у дужим и краћим прекидима продирали у војводство, бедеми и куле су претрпјели знатне преправке, већ од Сандаљеве смрти, 1435. године.

Са Херцеговом влашћу Кључ губи политичку улогу, али му расте стратешка и економска вриједност. Тада су зидови ојачани средњовјековним опусом инцертумом са испуном од трпанца у кречном малтеру.

Једно од најинтересантнијих питања се односи на прилагођавање новој техници ратовања. Судећи према остацима стријелница и топовских отвора, град је био много безбједнији од Благаја и Самобора. Превазилажењем првобитне изградње чврстих и масивних конструкција, одбрамбени смисао је добијао на обимнијим измјенама. Вјероватно је то разлог више за проучавање промјена у темељима кула и зидова. За уношење ратних справа могли су послужити велики полукружни отвори. Ипак, положај кула и објеката Доњег града није могуће установити без истраживања, мада се у мањој мјери исти проблем осјећа и у горњоградској фортификацији. Повећање носивости доњих зидних површина није било од утицаја на горње завршетка који су се временом све више обрушавали. До осме деценије XIV вијека, висина кула није повећавана. Крајем XIV и почетком XV вијека отпочела су појачавања зидова, тако да је данас готово немогуће потпуно уочавање првобитне зидне текстуре. Споља су доживјеле задебљања презиђивањем, при дну много дебљим, при врху много ужим. Та околност је смањила ефикасност урушавања топовским гађањем. Да ли је у то доба испред града подигнут нови зид или ров не може се закључити без помоћи археологије. Сличан закључак се односи и на ојачавање кула која су спрјечавала прилаз контрафорима.

(nastavak u sljedećem broju)

____________________
1 Делић, С.Р., Кључ, ГЗМ XXIII, Сарајево, 1911., 500.
2 Динић, М., Српске земље у средњем веку, Београд, 1978., 245.
3 Динић, М., н.д., Београд, 1978., 245.
4 Јиречек, К., Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у средњем вијеку, Сарајево, 1951., 75.
5 Динић, М., Српске земље у средњем веку, Београд, 1978., 261.
6 Динић, М., н.д., Београд, 1978., 245.
7 Делић,, С.Р., н.д., 501, Динић, М., н.д., 261.
8 Ћирковић, С., Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба, Београд, 1964., 14, 218, 248, 253, 264; Јиречек, К., Историја Срба, Београд, 1952., 395; Ћирковић, С., Историја Босне, Београд, 1964., 330, 337; Орбин, М., Краљевство Словена, Београд, 1968., 38, 189, 191, 193, 361; Крешевљаковић, Х., - Капиџић, Х., Старохерцеговачки градови, Наша старина II, Сарајево, 1954., 19; Челебија, Е., Путопис, Сарајево, 1957., 446.
9 Делић, С.Р., н.д., 501.
10 Делић, С.Р., н.д., 502; Диздар (кастелан) надзорник тврђаве
11 Исто мјесто.
12 Исто мјесто.
13 Исто мјесто.
14 Вего, М., Зборник средњовјековних натписа БиХ, III, бр. 159; Вего, М., Нови и ревидирани натписи из Херцеговине, ГЗМ, Сарајево, 1964., 194; Стојановић, Љ., Стари српски записи и натписи, III, бр. 6132, Београд, 1902.; Слијепчевић, П., Старо гробље по Гацку, ГЗМ XL, Сарајево, 1928., 61-62.
15 Thalloczy, L., Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München-Leipzig, 1914., уп. карту, 1:750 000 вон Јосеф Јакубец.
16 Вего, М., Хисторијска карта средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1957.
17 Кораћ, В., Требиње, Историјски преглед I, Требиње, 1966., види карту Травуније, Нидерле, Л., Словенске старожитности, Дил. II, св. 2.
18 Ковачевић Којић, Д., Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978., уп. карту.
19 Делић, С.Р., н.д., 491.
20 Делић, С.Р., н.д., 491-502.
21 Делић, С.Р., н.д., 495.
22 Исто мјесто.

Претходна · Садржај · Наредна

Рахман Шабановић: Стари мост [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2004-06-30

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска