|
Prži, peče
U podnevnom
jaru neba
Ka' buktinja
uskuvalo
Samo cvrčci,
toj vrelini
Sklada daju,
A vragolasta
dica
Ni fjaka ji
umirit ne more.
Na taraci dida
moga
U vr sela,
ispod umca,
Barca sve do
barce
Stivana je,
Suve smokve,
pokupile sunce
U opojnom vonju
slada.
Unde smokve, pa
bajami
Okorubani oraji,
Sve to sunce
grije,
Vanka nigdi
nikog
Upeklo je,
A mi dica
Dok nan dida
nije
Uvatili zgodu,
pa u njidra
Biž pod
pristavu.
Užarena zemlja
Noge prže al'
šta udi
Kad su njidra
puna slada.
Did bi bidan
reka
"Vražja dica
jopet su me krela".
Al' smij na
strogomu licu
Id bi sakrit
tija
I lipota duše
dida
Sve bi on nan
oprostija
Jerbo mi smo
samo dica.
|