|
У очима сунце,
озарено лице,
човјек из Египта,
земље свете птице
– донио је дар
Родитељ је,
зна,
да и млад и стар,
воли слику добра.
Срце му је Златно.
Црвено к’о нар.
Сади дрво мира,
Коски Мехмед-паши
па да крошња дира
птицу што се плаши,
а кад езан стане
– да у лишћу дахне,
као вјетрић благ.
Земља пјесковита
Шаље из еона,
своју добру душу
– па је човјек драг
кад стане на праг.
|