|
Човјек као облак,
је јак.
Из ничега се створи.
Узалуд се бори.
Расте и већи је,
а према небу мал остаје.
Расте, грми,
сијева, црни,
пријети, киши
и послије свега
се стиши.
Небо је плаво, неосвојиво.
Облака, као да није никада ни било.
Човјек као облак,
је јак,
а ипак само зрак.
|