narodna
Klešite slova klesari
U ovoj stijeni kraj mora
Duboko dlijetom rovite
Po ovom stancu kamenu
Po ovoj hridi ledenoj
Da ostane slovo o ovom
Danu na moru nemirnom
Kad brodovlje je tonulo
Olujom ludom smoreno
I ptice kad su kreštave
Kroz maglu jade javljale
Mornari dok su vapili
Glasom što suze nagoni:
Oj, more, more duboko
Što nama bićeš grobnica…
Kad žene su im voljene
Najcrnje snove usnule
O moru što im proguta
Voljene ruke njihove
I lica njima najdraža
Klesari, protiv vremena
U stijeni riječi pišite
Ni more da ne izbriše
Krik što ga vjetar donese
14. decembar 1992.
(Iz knjige „Jeruzalemljanin“)
|