|
Neki ljudi hrane ptice jutrom.
Vidim, bacaju im mrvice na pločnik.
Vrapci i golubovi zadovoljno jedu.
Mi ne hranimo ptice.
Moja djevojka i ja.
A susjedi nas ne pozdravljaju.
Jer, izgleda da smo čudni.
Pored našeg prozora raste drvo lipe.
Na njemu se skupljaju insekti.
Ljeti komarci i muhe zimi noćni leptiri.
Svaki dan promatram,
Ili bar u prolazu ugledam:
Vrabac lovi insekte.
Trudi se, sakriva, skakuće
I na posljetku se nahrani.
Da nema vrabaca insekti bi pojeli drvo.
Jedno po jedno i na kraju prevladali.
Tada bi mi, ljudi, uništili kukce insekticidima.
Znam, mi nećemo u životu hraniti ptice.
Moja djevojka i ja.
Nećemo bacati stari kruh.
Napravit ćemo prženice od njega.
Popiti čaj i živjeti u tranziciji sretno.
Bit ćemo prijatelji s ljudima.
Ipak pozdravljati susjede.
I nećemo kupovati svoju savjest
U nevinom pogledu ptica.
|