|
Плишане лутке праве се луде,
претварају се да је слушају
док им, расплићући своје
плетенице,
приповиједа без даха
како је јучер из потока поред пута
пред њу скочила стаклена вила.
Праве се да јој вјерују
јер је воле, а чак и оне знају
да виле од стакла не постоје.
|