|
На мјесту гдје је једном стајала књига
Јохана Волфганга Гетеа
налази се само једна истрошена свијећа
одаје старост и врсту успомене
обасјана замишљеном свјетлошћу
од стране оних који плачу.
Ово мјесто постаје овисно о сјећањима надмоћних
Овдје небо има боју крви,
док вода црну од туге с одсјајем небеске беживотности.
Успорено се подижу застори
свијет добија изглед надмоћне књиге,
без иједног слова, подераних,
замазаних страна све до 360-те.
Постоји ли разлика?
|