Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 192 (103 - нова серија)

Година XXX новембар/студени 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Анте Матић
Плаве мисли незаборава племените из Стоца

Адела Гутошић: Препознавање у плавом, Рондо, Мостар, 2004.

Чим негдје чујем или прочитам било што о Стоцу или из Стоца, одмах се сјетим великог пјесника Мака Диздара, па ми све некако постане ближе и драже. Тако је било и с књигом пјесама Аделе Гутошић Препознавање у плавом. Стећци, камени спавачи, које повремено понеки пјесник пробуди да ослухне како је негдар било пјеснику или путнику намјернику, који добро знаде како је сада.

Пјеснички првијенац Аделе Гутушић готово да одише зрелошћу треће или четврте књиге. Подијељена у четири циклуса, збирка се доима цјелином која кадшто изгледа нарушена подикојом ускошћу појединачног. Тако је код Адела „мисао плава“, одрастање се догађа у жутилу, земља и домовина су у зеленом, а судбина и љубав су црвене, па се пјесникиња буди у „плаво јутро“ и, кад се чини да ће дан бити угодан, пјесникиња схваћа „да смо на зло навикли“ док се држимо свако „свога колосјека“ на путу у ништавило. У пјесми Стећак пјесникиња есхатолошки слути оно што су пјесници опјевавали од давнина:

Стећак
некад ратник
умро од љубави,
свједок
да се и послије
живи.

Стећак (Фото: Тошо Дабац)

Стећак (Фото: Тошо Дабац)

Чим сам завирио у биографију знао сам да ћу наићи на пјесму о стећку. А знао сам зато што нигдје нема толико камених спавача као у Стоцу и околици. Можда се и мала Адела играла с другом дјецом око стећака, као што сам то чинио и ја кад бијах дјечачићем у неким другим предјелима земље Босне, који преко стећака опомињу скамењеном тишином и рјечито говоре стаменим изгледом и стољетном самоћом. Довољно је разложити падробније пјесму Стећак, па да све буде јасно до нејасноће и упитно до неодговора. Млада пјесникиња можда није била ни свјесна да је реченом пјесмом срицала судбину своју и својих пјесама. Преко Стећка Адела говори о гласу којим се мјери повјерење у времену и простору, док стећку се не смије презирати знање и памћење, јер је он „далеки рођак“ и „ђак“, који као да вјечно учи од минулих судбина оних што су прошли велики или малени „испод звијезда“. Богатство је његово стрпљење. На крају се пјесникиња пита стојећи над стећком:

„Смијеш ли посумњати у Судњи дан,
смијеш ли вјеровати да си рођен сам.“

То питање одавнина остаје и сад засад без одговора. Талијански нобеловац Салваторе Квазимодо (: Quasimodo) давно је покушао одговорити на ово темељно питање које мучи пјесникињу из Стоца: Ognuno sta sole sotto ili sole (Свак стоји под сунцем сам) и брзо дође вечер и брзо дође ноћ и брзо мине живот к’о сан. Живјети овдје, на небеској галији – земљи, конкретно у Херцеговини, у домаји није лако, али је и срећа што се метаморфозом долази до искона. Пјесникиња је углавном занесена и опијена љепотом своје Домовине и подасте је ствари њежношћу не додирује док корача својим путом судбине.

Почетак је добар. Надам се да ће пјесникиња изићи из предјела гдје стећци самују и заувијек шуте и рећи „ве мољу љубав своју“, како каже Мак; што је даље видјела на свом путу. Адела није више дијете и то се види по њезиним зрелим пјесмама, којих је у збирки неколико, а то, безбели, за почетак није мало. Ако се дан по јутру познаје, онда је Адела кроз ноћ засањала и сад ће у сунчану, ведру или кишовиту дану, можда попут француског пјесника Превера рећи: како је лијеп овај дан, па грмјело, падало, сијевало или сунце сијало да краја онога дана када „престају горчине“ и кад „ваља нама преко ријеке“ досуђене мостом судбине.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2006-01-04

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска