Поезију је Сефери (скративши своје презиме) почео објављивати тек кад је зашао у четврту деценију живота. Прва збирка је, под симболичким насловом Прекретница, објављена 1931. године у 200 нумерисаних примјерака на 46 страница. У то вријеме прецијењена као стварна прекретница у грчкој поезији, која дотле није знала за толико једноставан језик и ненаметљив пјеснички израз, ова Сеферијева збирка римованих, веома музикалних стихова „чисте поезије“ писана под Валеријевим утјецајем, потамњела је неповратно пред Митском историјом из 1935. године. Ова невелика књижица (од педесетак страна) објављена исте године кад и књига пјесама Константина Кавафија, показала је праве могућности пјесника Сеферија да кроз елијотовску визуру прошлости (у то вријеме објављује пријеводе Елиота и Паунда на грчки) искаже своја лична искуства и знања о историји и грчком наслијеђу, да кондензује лектиру са својим живим осјећањем трагичности и несигурности у поезију рафиниране форме и језика свакодневнице.
Наслови његови сљедећих књига: Бродски дневник I (1940.), Бродски дневник II (1944.), Бродски дневник III (1955.), Вјежбанка (1940.), и, постхумна, Вјежбанка II (1976.). Осим ових збирки, Сефери је објавио још свешчице стихова Чатрња (1932.), Гимнопедија (1936.) и Дрозд (1947.). Сабраних пјесама досад је објављено више издања. Такође се бавио превођењем на грчки и са грчког. Поред Валерија, Елиота и Паунда преводио је Јејтса, Дареа, Жида, Мишоа, Жува, Елијара и друге, а превео је Пјесму над пјесмама и Откровење по Јовану.
Својом поезијом непоновљиве свјежине, чији свакодневни, а ипак бирани народни говор даје његовим стиховима сјај који не тамни ни усљед меланхоличне инотације, том поезијом без подигнутог тона и без бучног патриотизма – заслужио је сваки углед и признање у модерној грчкој поезији.
|