|
Мостарски прозори нису слике.
Од тесаног камена рамови,
А слике још у заметку.
О, драги Боже, бар сада буди
Праведан,
Не дај вјетру побркати
Зрневље.
У кухињске прозоре посади кромпир,
И грашак, те њежне жуте и бијеле
Цвјетове;
У дјечије собе иванчице, зановијет
И маслачке;
У спаваће – руже, са нешто мало трња.
Али, Он ме и даље не чује.
У прозорима Мостарским
Видим само црвене макове,
Те горке, прегорке цвјетове.
Мостар, маја 2004.
|