Нити један Бошњак није упослен у столачком Дому здравља. Директор је Младен Бошковић. Свим пријашњим упосленицима из реда бошњачког народа ускраћено је право на поврат радног мјеста.
Захтјевамо хитно отклањање де факто апартхејда над бошњачким становништвом и успоставу њихових основних људских права. То значи да је у сваком управном одбору нужно успоставити принципе реципроцитета: број квалифицираних Хрвата би требао бити равномјеран броју квалифицираних Бошњака. Тамо гдје је директор Хрват, замјеник директора мора, на основу неоспоривих права, бити друге националности. Битне мјере морају бити подузете како би се запослили Бошњаци упоредо са њиховим хрватским колегама, те да им се дају једнак права на поврат на њихова пријашња радна мјеста.
2. Образовање
На пољу образовања такођер постоји потпуни апартхејд на националној и вјерској основи. Од маја 2000. године бошњачкој дјеци школског узраста дозвољено је похађање опћинске основне школе. Тренутно, броју од отприлике 300 ученика Бошњака (укључујући предшколски узраст) је омогућено кориштење четири учионице, од укупног броја од отприлике 40 учионица у читавој школи. Њихов статус није регулиран у оквиру ове школе него се третирају као ученици основне школе у Мостару. Отприлике 17 наставника Бошњака су такођер службено упосленици основне школе у Мостару. На средњошколском нивоу Хрватске власти користе национални школски план и програм рада Републике Хрватске, и надлежне школски службеници се још нису сложили око усвајања плана и програма Федерације, нити су се договорили о омогућавању приступа одвојеним школским учионицама за бошњачке ђаке.
Посљедица тога је да отприлике 150 ђака доби од 14 до 18 година путују у Мостар сваки дан како би се школовали. У пракси, ученици плаћају превоз до Стоца и остале трошкове везане за пут, као што је нпр. ужина. Ови издаци су огроман терет за повратничке породице које немају сталан извор прихода.
Захтијевамо да се основна и средња школа устроје у складу са европским образовним стандардима. У основи, то значи да ученици свих националности заједно похађају наставу, да су родитељи свих националности укључени у родитељске одборе, кориштење плана и програма прихватљивог свима, мултиетнички наставни кадар и мултиетнички карактер школске управе. Захтијевамо отклањање свих националистичких и шовинистичких садржаја из школе, те поштивање и заштиту људских права свих ђака. Захтијевамо отварање средње школе за све ученике без дискриминације иједног ученика. То значи да би горе наведене мјере такођер требале бити имплементиране на средњошколској разини.
3. Здравство
Дом здравља „Јан Витлачил“ (тренутно преименован у „Дом Здравља Столац“) и Ортопедско-трауматолошка болница за физикалну терапију у Стоцу су такођер подвргнуле бошњачко становништво апартхејдном односу. Бошњаци своје потребе за здравственом његом упражњавају у Мостару, пошто двије споменуте институције у Стоцу не прихватају бошњачке полице здравственог осигурања. На згради и унутар самог Дома здравља истакнуто је увредљиво, шовинистичко знамење. Иако би требао бити јавна грађанска установа, унутар Дома здравља, у ходницима и др. просторијама, налазе се и кршћанска вјерска обиљежја.
Повратници су 1996, покренули малу амбуланту за хитне случајеве за Бошњаке, у приватној кући, која у случају нужде може пружити само основне услуге и евентуално помоћи обољелим да стигну до мостарске болнице. Ова установа упошљава три лијечника, 15 медицинских сестара и 4 возача. Установа опслужује локално бошњачко становништво само најосновнијим медицинским услугама, укључујући кућне посјете старијем становништву по потреби. Финанцира се преко кантоналног Министарства здравства. Када установа није отворена или када лијечник није на располагању, особе са медицинским потребама морају или изнаћи средства како би платили здравствене услуге у столачком Дому Здравља или изнаћи начин да се превезу до болнице у Мостару.
Ортопедско-трауматолошка болница је затворена, те је такођер предмет под стегом де факто апартхејда.
Захтијевамо да сустав здравствене његе буде реорганизиран како би омогућио остваривање основног права на здравствену његу свих грађана, без обзира на њихову националност. То значи да би столачки Дом Здравља требао упошљавати мултиетнички кадар на свим нивоима – управа, стручно и помоћно особље, по основу једнаких права за све грађане.
Захтијевамо да проблем подијељеног сустава здравственог осигурања буде ријешен, пошто је ово проузрочило и поновно успоставило образац апартхејда у опћини Столац.
4. Социјално осигурање (Пензије, инвалиди, старци, дјеца)
Сви облици социјалног осигурања и заштите, као што су пензије за подржавање старих и нејаких, су устројени као дио апартхејдног сустава. То значи да су Бошњаци искључени из свих опћинских социјалних програма и увезани са институцијама које не дјелују у опћини. Међу повратницима постоји велики број оних који су пензионисани (отприлике 600). Као посљедица одвојеног пензионог сустава они немају достојан приступ пензијама. Примају своје пензије путем мостарског пензионог сустава, који није у могућности да доставља пошиљке путем столачке Поште. Ако пензионер није у могућности отићи у Мостар по пензију, из Мостара му се може послати пензија само препорученом поштом.
У прилог томе, у свим установама социјалног осигурања онемогућено је учешће бошњачког кадра и руководства.
Захтјевамо да сустав социјалног осигурања буде устројен неовисан о било којем виду де факто дискриминације.
5. Банкарство
Столац има двије банке, и ове двије финансијско-кредитне установе такођер дјелују у сврху неоспорног подржавања де факто апартхејда. Бошњаци су искључени из процеса расподјеле власништва и управљања овим банкама.
Захтијевамо да Бошњаци буду равноправно укључени у банкарски сустав (управа и особље) и у кориштење банковних услуга, укључујући учинковите кредитне услуге за повратнике као и несметан трансфер новца.
6. Вјерске слободе
Сви основни садржаји вјерског живота (џамије, посједи у власништву Исламске заједнице, вјерске школе, гробља) су уништени или им је онемогућен приступ у сврху заштите, обнове и употребе. На овај начин бошњачком становништву се оспорава право на слободу вјерског изражавања. Иако је одговорна за њихово рушење, опћина нити једним чином није допринијела обнови Чаршијске и Узиновићке џамије, објеката код којих је процес обнове у завршној фази. Поред чињенице да је обновљена у потпуности без учешћа опћинских структура власти, Чаршијска џамија, национални споменик БиХ, још увијек нема нити могућност равноправног кориштења и опскрбе електричном енергијом.
Захтијевамо да одговорна опћинска и државна тијела подузму мјере како би се осигурало право на слободу вјерског живота у Стоцу, а нарочито:
- Обнова преосталих порушених те заштита и одржавање вјерских објеката
- подршка вјерском организовању и праву на вјерске слободе на наведеном подручју
- обнова и заштита свих објеката у власништву вјерских заједница (џамије, дућани, станови, школе, земљиште, гробља, итд.)
Сви бошњачки повратници живе у крајњој оскудици. Они не могу обновити своје културно и вјерско насљеђе. Из ових разлога захтијевамо да опћина Столац обезбједи подршку нашој накани обнове уништених културних и вјерских садржаја, као једног од предуслова за одржив повратак. Ово би требало почети одмах са сљедећим корацима:
- Издати дозволу да се обнове преостале срушене џамије и обезбједи једнократну финанцијску подршку.
- Заштитити и оградити све културне и вјерске локалитете проглашене националним споменицима у складу са Анексом 8 Оквирног дејтонског споразума за мир у БиХ. Под тим се подразумјевају џамије (Подградска, Чаршијска, Ћупријска, Узиновићка) и други споменици (Тепа, Хамам, Бехменлук, Шарића кућа и Ада).
- Обновити стари Мектеб (вјерску школу) и ставити га на располагање вјерској заједници.
Свако пасивно одношење према продуљењу кршења наших вјерских права и слобода сматрамо равномјерним активном учешћу.
7. Власничка права
Сви видови употребе јавног власништва су сада подложни де факто апартхејду. Промјене у власништву и руковођење истим, су довели до потпуне искључености учешћа Бошњака у тим процесима. Због овог сматрамо незаконитим и неважећим све промјене у власништву које искључују право бошњачког становништва на приватно власништво, рад, и на учешће у процесима одлучивања који се односе на расподјелу посједа у друштвеном власништву у опћини Столац. Опћина Столац није учествовала у обнови порушених повратничких домаћинстава иако је директно одговора за њихово рушење.
Чак и ако су након II свјетског рата различити облици национализације и експропријације у опћини у коначници претворили власништво бошњачког становништва у јавна добра (већина којих је употребљена за изградњу објеката од привредног значаја), Бошњаци су тренутно у потпуности искључени из послијератне прерасподјеле добара и земље корисницима, као што су подједнако искључени и из процеса приватизације у Стоцу.
Због тога ми сматрамо да сви облици расподјеле пословних простора, привредних објеката и посједа узрокују најочитије кршење наших права као посљедице протузаконитог присвајања које се проводи у склопу апартхејдног односа и дјеловања. Понудит ћемо само неке од многобројних примјера како би појаснили ово стајалиште:
- Ловачки дом је изградило ловачко друштво прије рата који је сада у потпуности у приватном посједу.
- Робну кућу су на приватном земљишту изградиле фирме у друштвеном власништву, те су у склопу ових активности присвојили неколико кућа и приватних радњи. Тренутно је заузета, њена намјена, начин на који је приватизирана, тренутни власници и друге особе које је користе, у потпуности су непознати грађанима Стоца и широј јавности.
- Стари столачки харем, на којем је 1949. године изграђен силос, умјесто да буде враћен свом изворном и једином власнику, Меџлису Исламске заједнице у Стоцу, бесправно је приватизиран. Свако настојање да се стари харем са силосом „приватизира“ и одузме од Меџлиса ИЗ у Стоцу, сматрамо угрожавањем наших темељних људских права, јер је то отимање од нас гробова наших дједова и прадједова.
- Столачки архитектонско-урбанистички драгуљ „Купаље“ (Јавно љетно купалиште), који сачињавају два спојена базена и низ попратних објеката, подигнутих почетком 20. стољећа, умјесто да буде подвргнут детаљном третману обнове и заштите како би могао служити својој изворној намјени задовољавања културних и спортских потреба столачког становништва, тренутно је протуправно узурпиран и подложан сталном пропадању због небриге тренутног корисника.
- Унаточ настојањима и жељама грађана Стоца да као један од носиоца економског опоравка опћине поновно буде успостављен, бивши столачки Васпитно-поправни дом за малољетна лица и даље је незаконито распарчан и користи приватним сврхама неколицине лица која су га узурпирала. Међу њима је и столачки ратни начелник Опћине, др. Анђелко Марковић, за чијег су службовања почињени злочини против становника и града Стоца, детаљно описани у оптужници коју је против Јадранка Прлића и групе, твораца и извршиоца злочиначког пројект Хрватске републике Херцег-Босне, подигао Међународни суд за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Г. Марковић је у потпуности узурпирао некадашњи парк у оквиру споменутог објекта, те је ту изградио луксузну кућу, притом срушивши и скоро стољеће стару фонтану која је красила парк. У свим овим случајевима, као и у многим другим, ово се проводи у склопу проведбе и одржања стања де факто апартхејда.
Захтијевамо да се проведе хитна и привремена мјера прерасподјеле свих пословних и др. јавних простора у опћини Столац у складу са нашим правима. Вјерујемо да је ове мјере могуће провести са пола расположивих привредних и пословних објеката у опћини Столац. Они морају бити изузети како би се уступили повратницима јер је тренутно стање препрека њиховом повратку у опћину.
Притом захтјевамо да се у свим опћинским службама (катастар, књиге власништва, земљишне књиге, службени регистри) упосле Бошњаци и Срби као градски службеници и руководитељи како би се избјегле будуће незаконите трансакције и кривотворење података.
8. Судство
У столачком опћинском Суду за прекршаје није запослен нити један столачки Бошњак или Србин. Овај суд, на челу са суткињом Славицом Папац, у потпуности је своје дјеловање подредио одржању стања де факто апартхејда, потчињавању и понижавању нехрватског становништва у опћини Столац. Суд је дуго био смјештен буквално врата до врата са просторијама столачког ХДЗ-а и ХСП-а, у некадашњој Ортопедско-трауматолошкој болници, у којој су тијеком рата почињена бројна звјерства над столачким Бошњацима. Иако је на подручју опћине, током и послије рата, срушено 2107 бошњачких кућа а забиљежено је преко 350 напада на имовину Бошњака, нити један до сада изабрани опћински правобранилац није затражио покретање истражних радњи нити је столачка полиција самостално проводила икакве истраге о овим дешавањима. Суткиња Папац је свој рад у потпуности посветила стварању криминалне прошлости код што већег броја првенствено бошњачке младежи. Изрицањем највиших могућих казни и код најбезазленијих саобраћаних преступа, свјесно и намјерно се продубљава ионако тешко материјално стање у којем живи повратничко становништво. Поред тога забиљежени су бројни случајеви у којим је суткиња Папац свјесно доносила протузаконите одлуке у сврху одржања стања апартхејда, као што је био случај приликом скидања нелегалних парадржавних застава Херцег-Босне када су кажњени проводиоци закона а не прекршиоци, тј. постављачи споменутих застава. У два друга случаја када је бошњачким повратницима пријећено оружјем, а у једном случају чак и пуцано на малољетника, починиоци Хрвати (у оба случаја са богатом криминалном прошлошћу, а у једном је починиоц у тренутку извршења дјела био на одслужењу увјетне казне) би добили благе казне које не одговарају тежини почињеног дјела, а истовјетне казне би биле изречене и Бошњацима чији су животи били угрожени. На овај начин се не доприноси успостави владавине права, него се изједначава жртва и починилац криминалног дјела, те се индиректно охрабрује и потиче на понижавање и угрожавање повратника. Оваквих и овом сличних документованих случајева има много.
Захтијевамо да се у столачком опћинском Суду за прекршаје запосли стручан и непристрасан кадар из редова бошњачког и хрватског народа по основу једнакости и паритета, те да се сви забиљежени случајеви терористичких напада на Бошњаке и њихову имовину ријеше брзо и ефикасно у складу са законом.
9. Преправљање хисторијског сјећања
Након уништења кључних грађевина (џамија, школе, хан, итд.) нова имена која нису у вези са повијешћу и културом овог хисторијског града су насилно дата улицама и осталим знаменитостима. Напротив, ова нова имена служе за спроведбу хрватског националистичког програма те искључују и нијекају хисторијско сјећање и будућност Бошњака и Срба у Стоцу. Хисторијска имена не садрже увредљиви садржај према иједној скупини грађана, док су тренутно наметнута увредљива, провокативна и без икакве су повезаности са хисторијом и културом града.
Нудимо неколико примјера:
|