(Боље Мост са једном кулом,
него Пан са црном фрулом)
Добродошао Мостару
Миленко – Мишо Марићу!
Још ниси за градску сехару
увакуфио праву причу.
Збогом „Мостарске кише“.
Здравствуј товариш Броз.
Југославије нема више.
Оде нам, Мишо, ЗАДЊИ ВОЗ.
Након свега – разлаз,
само, прича дуга.
Сунца вјечан залаз
и зарасла пруга.
Диздар, Марић – Мишо, Моца,
свеједно нам је, брате мили.
Бит ће, опет, неком боца.
Некоћ срећни ми смо били;
Буран живот (права форца)
на ЈУ-перону оставили…
(У „Бристолу“, 17.02.2005. год.)
|