Још увијек се каже да БиХ нема протектора али и тај шушкави нови устрој о коме се не смије нитко изјаснити, или о коме ће се изјаснити продани домаћи политичари који су добили гласове од народа а раде за међународне представнике. Нови устрој или конгломерат народа и политике на начелима обнове братства и јединства, прљавог капитализма, отуђене опљачкане друштвене својине, изгледа да је једино ново и старо рјешење за балканску и еуропску БиХ. Новим устројем свакако ће добити његови аутори или преписивачи социјал комунизма и они које чека сигурно радно мјесто или нови бизнис, али што чека обичне људе који се поново морају адаптирати и откривати своја права код нове администрације новог поретка принадлежности, као да доживљавају нови егзодус и привикавање на туђи поредак и државу. Само што се колико-толико устабилио поредак, правни сустав који је грађанин спознао у мјесту и времену, наши владари страни господари и домаћи издајници раде на новим мапама које и овај пут, вјероватно већини пука, неће одговарати али је битно да се нешто дешава, мијења и да стадо шути, да га нитко не смије узнемиравати, покретати.
Колико ће нови устрој одговарати народима, господарски и културно, колико ће нас приближити Еуропи којој тренутно хрлимо а сутра ћемо се кајати и из ње жељети побјећи – остаје да виде неке млађе генерације. Да ли је нови устрој планирао и нова радна мјеста за оне који ће у тим регијама живјет а не само цртати мапе треба питати за одговорност оних који у рукама држе тај пројекат. И тако послије празних обећања пред локалне изборе, на помолу су вјеројатно обећања како ће свима бити боље у овој напаћеној земљи послије најновије подјеле БиХ на пет или више регија или кантона, а темеље томе ће уградити полиција или државно министарство полиције. По планираном новом устроју БиХ видљиво је да је међународна заједница имала сценариј распада Југославије као комунистичке државе тако што њене народе завади и подијели да би се већ данас говорило о новом уједињењу народа БиХ кроз регије а можда и уједињењу Балкана кроз самосталне државице. Народна пословица „завади па владај“ још се једном показала учинковита на Балкану и још једном ћемо окусити нашу слабост и моћ међународних чимбеника у новом уједињењу новој заједници Балканаца али не више у чисто комунистичком облику. Оно што су пропатили и страдали милијуни невиних са ових простора кроз рат и пораће, то за међународне факторе и не игра никакву улогу, њихов је циљ остварен да будемо њени заморци у господарској и културној глобализацији.
Обичном грађанину и даље остаје да се бори за голи живот и да буде модерни роб страном и домаћем капиталисти, да заборави на своје страдање, егзодус, порушени дом, расуту и уништену обитељ те да настави без себе и свог идентитета тамо гдје је стао прије деценију и нешто више.
|