Спуштена је завјеса
представа је завршена.
У полутамној Сали
мук.
Не чује се аплауз.
Тишина тамне раке
пријатељи, около башлуци
нагети старењем.
Бијели се џамија
пара небо
на Балиновцу.
Некад је сједио на дувару старом.
Ту са рајом.
Сценографија
за крај живота.
Над даскама.
Глумци Вицан и Аљић
читају на позорници текст.
Испунио је мозак знањем
прекривен вјечним миром.
Слуша посљедње ријечи драме
не даје распоред на сцени.
Суфлер шути, шлагворта нема.
Укочили су сцену
громови живота.
Молим свјетла позорнице
не палите!
Мене у тами чека божанско,
спуштајући у вјечност.
Црна завјеса краја представе –
посљедњи пут спуштена.
|