|
Почетком деведесетих година прошлог вијека у адаптираном приземљу је отворен Клуб „Диван“ гдје су се одржавале разне књижевне и друге приредбе а прије неколико година је приземље и двориште изнајмљено за потребе луксузног ресторана, од чијег се закупа одржава ова босанска кућа, на чијем је првом кату музејска збирка Андрићевих дјела на страним језицима, фотографије фоторепортера „Ослобођења“ Милоша Ђурашевића са додјељивања Нобелове награде и неки експонати који би требали подсјећати да је отприлике на том мјесту деветог (а не десетог) октобра 1892. године у скромној кућици школског подворника Тадије Антуновића рођен Иван, син Антуна и мајке Катарине-Кате рођене Пејић из Граховика код Травника, а те податке педантно је у Матичну књигу крштених у цркви светог Ивана Крститеља у Травнику, под редним бројем 70 уписао жупник Јурај Пушек. Ови подаци су коришћени као званичан документ када се 27. септембра 1958. године босански католик Иво Андрић оженио са Милицом Банић-Јовановић, сликарком и костимографом београдског Народног позоришта, удовицом његовог великог пријатеља Ненада Јовановића а кумови на вјенчању били су им књижевници Јулијана и Александар Вучо... Тачне податке о датуму и мјесту рођења Иве Андрића први је открио и објавио аутор ових радова у јулу 1960. године у „Телеграму“, „Ослобођењу“, „Нашој ријечи“ и другим листовима а о животу и дјелу нашег нобеловца је објавио стотину прилога, чији се наслови могу прочитати и на посебној веб-страници на Интернету.
Обиљежавање овог необичног јубилеја почело је у понедјељак 30. аугуста у 11 сати када су сви посјетиоци почашћени „Кахвом добродошлице“ као дијелу промотивне кампање фирме „Виспак“ из Високог под називом „Кахвенишимо ујутро!“ – Кахва-кафа-кава је посјетиоцима који су тог дана имали бесплатан улаз сервирана испред улазних врата, из највеће џезве на свијету коју је за Гинисову књигу рекорда израдио хаџи Нусрет Јабучар, мајстор са сарајевске Баш-чаршије. И то чашчавати кахвом није било случајно, јер је и Иво Андрић био велики љубитељ овог напитка и цијенио његов укус и арому а то је било успостављање и некакве емотивне везе са Андрићем, каже Енес Шкрго који од трећег маја ове године обавља дужност кустоса овог Музеја. Био је то „Дан отворених врата“ овог Музеја чија је збирка употпуњена фотосима са свечаног отварања прије три деценије. Обиљежен је и са два арт-остварења Завичајног музеја и то „Умјетник је дужан свом завичају“ и „Иво Андрић – лично, особно и персонално“ а емитован је и снимак гласа Иве Андрића који је читао своју приповијетку „Сунце“. У току дана су на програмима травничког Независног радија ТНТ и Радио-телевизије Травник емитовани прилози о хисторијату Меморијалног музеја и снимци свечаног отварања а за ову прилику је пријатељ Андрићев Абдулах-Авдо Маглић поновио свој говор приликом свечаног отварања Музеја! Са двије веб-камере монтиране код Музеја и у његовој Библиотеци могло се широм свијета преко Интернета пратити догађање на овом мјесту а то се могло пратити и на веб-страници www.plavavoda.com коју уредује Кенан Росић...
Очекује се поновно оживљавање некадашње традиционалне манифестације „Андрићеви дани културе“ у Травнику за коју је за сада највише заинтересовано РКД „Напредак“...
|