|
Joj, ljudi, kakav je samo bio
moj prijatelj, fratar bosanski, Anto Lešić!
Kad bi me zagrlio, čisto bi prolazio
Kroz mene, odnoseći nas obojicu
Tamo ”gdje Bog sve zna i sve može”.
Nije imao težine (mada krupan); ni oblika
Nije imao – toliko je bio neuhvatljiv.
Eto – šta da vam kažem: ženu
Je moju volio zbog mene.
Takav je bio moj brajkovački župnik
– sad mrtav i neznan
na jednom zagrebačkom groblju.
Nekad me potaži bljesak
iz njegovih naočala, iza kojih
su stajala dva crna oka, kojih
se on, vjerujem, više ne sjeća.
|